Немачком инустријалцу, аристократи, игром случаја трансплатирано је срце Јована, Србина са Косова, а заједно са срцем, дошла су и сећања... 
Јохан је сазнао да му остаје свега два до три месеца живота, а пошто је био при крају списка за трансплантацију и није било шансе да га добије на време, кренуо је са својим пријатељем Хансом у провод, не би ли преостало време провео незаборавно. Прва дестинација био им је Рим, где су долетели приватним авионом и одсели у најскупљем апартману. Излазак у дискотеку звршио се тако што су их отела двојица Шиптара маскирана у трансвестите.
Пријатељи су се пробудили у једном подруму, везани, а отмичари су Јохану саопштили да ће његов откуп коштати пет милиона евра. Индустријалац је предложио да Хансу допусте да оде у Немачку, а кад се буде јавио са сигурног, он ће му дати даља упутства како да пребаци новац на рачун шиптарских криминалаца.
Међутим, када се Ханс јавио, Јохан му је рекао да не шаље откуп, већ да обавести полицију јер ће он ионако ускоро умрети, а отмичарима је дакле, безвредан. Међутим, добио је одговор који га је запрепастио: "Нисте, господине, безвредни, вреде ваша плућа, ваша јетра, ваше срце", на шта се Јохан најежио јер тако нешто није очекивао. Испоставило се да се ради о трговцима органима. Убрзо су га одвели у операциону салу и пресадили му срце, рекавши да откуп сада кошта пет милиона плус 120 хиљада евра, колика је цена операције. Уследио је опоравак. По повратку у Немачку платио је откуп и отишао код својих лекара који су рекли да је операција изванредно обављена. А онда... након извесног времана, почео је да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно. Тај звук довео би га до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе. Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи. Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец - два, постали ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом, који није био присталица Републике Косово. Са свима је у сну разговарао и разумео је српски језик.
Трагом својих снова отишао је на Косово. С обзиром да није знао где се збивају његови снови, успео је да лоцира дешавање на основу појаве немачких војника на Косову. Успео је да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован "оперисан", односно кућу у којој су му вађени органи, док се није стигло до срца. Пажњу му је привукло ђубриште поред зграде на коме су се налазили шприцеви и амбалаже лекова који се користе при пресађивању органа. Све то је кришом снимио. Податке, прецизну скицу куће и њене координате у близини места Бурела је 2003. дао немачкој обавештајној служби.
И, као на филму, Јохан је усвојио Јовановог сина, али тек пошто је прешао у православну веру. При том је дечаковом ујаку обећао да му неће мењати име и презиме и да ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима... Тада је Јован "напустио" Јохана.
Невероватна, али истинита прича. Па ето, чудни су путеви Господњи...
Нема коментара:
Постави коментар