"ДОШАО САМ ДА ПОЉУБИМ ЗЕМЉУ КОЈА МЕ РОДИЛА"

Четнички војвода има 92 године и седам деценија није видео свој завичај. Ових дана је, коначно стигао у своју Србију.

Александар Јанковић, једини је данас живи пилот краљевске авијације

Александар Јанковић је рођен 1921. године у Иригу. Војну подофицирску школу за пилоте завршио је у Скопљу. Једини је данас живи пилот краљевске авијације. А био је припадник Мачванског четничког одреда Косте Пећанца, који га је због херојства у одбрани краља Петра Другог прогласио фрушкогорским војводом.

Немачки напад 4. априла 1941. затекао га је у војној бази код Никшића, одакле је краљ одлетео у изгнанство, а наша авијација је бранила његов живот. Борио се у Србији као четник, али су га Немци ухватили и затворили у нишки затвор. Пет пута су га водили на стрељање. Живот му је спасао комуниста Милан Зоговић, који му је давао своју храну. Пребачен је у Београд, где је провео два бурна месеца као ухапшеник а затим је депортован у Немачку где је био до 1945. године. Када су га људи из ОУН после ослобађања из логора питали да ли жели у емиграцију или да се врати у Југославију, одговорио је: „У мојој земљи комунисти стрељају четнике. Боље је бити жив у Венецуели него мртав у Југославији!“

У Венецеуелу је ушао 1947. године са још 250 Срба. Почетком педесетих у Каракасу је отворио је властиту трговачку фирму, оженио се Хилдом, младом Порториканком, добио 1956. ћерку Веру, али није престајао да србује.

Никада није заборавио српски и ћирилицу којом пише блогове на интернету. Планира да напише мемоаре – о себи и Србији коју у срцу никада није напустио.

Његов стан у Каракасу је српски музеј, у њему држи историјска документа, карте српских земаља, слике владара, пре свега краља Петра Другог, који му је доделио орден Ратни крст. Када се слави Аранђеловдан стан постаје место српског саборовања. Дође му око 120 гостију, које дочекује са заставом, ракијом и сармом, коју лично прави.