уторак, 12. новембар 2013.

ДА ЈЕ КНЕЗ КНЕЗ ПАВЛЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ ОСТАО НА ВЛАСТИ...

 Knez Pavle sa Hitlerom dogovorio neutralnost zemlje

... и да смо били неутрални до краја рата, неколико милиона Срба не би било убијено, не би имали Броза нити живели 70 година под комунизмом. Не би било Јасеновца, прогона. Србија би данас имала статус Швајцарске - држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима.
Али, пропуштена је историјска шанса.
У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана.
Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану које је стајало на путу освајања Русије - Краљевину Југославију. Кнез Павле је био браник.
У разговорима са Хитлером инсистирао је на неутралности Краљевине Југославије. То је и добио, Хитлер је чак попустио пред захтевима да не дозволи немачке базе или пролаз трупа преко њене територије. Чак се и немачки начелник Генералштаба чудио Хитлеровој попустљивости: "Мој фиреру, зашто се односите према Југославији као према некој примадони?!" Кнез Павле је успео да натера Хитлера на попуштање као ниједан лидер пре њега, Краљевина Југославија је била једина балканска држава без тих обавеза. Хитлер није хтео да ратује са Србима због лоших искустава из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини Југославији - статус неутралности. То је ушло у тајне клаузуле да и друге државе не би тражиле исто. Свеједно, влада потписује Тројни пакт, долази до државног удара услед спољног утицаја, пре свега Енглеске, која за то улаже 100.000-250.000 фунти.
Одуговлачењем преговора са Хитлером, кнез Павле је помогао и Русима и омогућио да Други светски рат краће траје. Хитлер је каснио са нападом на Русију шест недеља, улетео у тешку зиму и прошао је како је прошао.
Уместо захвалности, кнез Павле је проглашен издајником и протеран из земље. Неправда је исправљена рехабилитацијом 2011. и преносом мошти на Опленац.

Историчари кажу да кнез Павле није био издајник већ добар владар који је умео са Хитлером и успео да издејствује добар споразум за државу и народ. Хтео је да сачува земљу, поштеди људе рата. Све би данас било другачије да је постигнути споразум опстао. Данашња реалност може имати корене у 1941. Покушај кнеза Павла да направи договор са Хитлером, избегне рат, спасе народ и државу стављен му је на терет и био разлог да га прогласе издајником. Његово издајство односило се на закључење Тројног пакта, а Тројни пакт је закључила Влада Краљевине Југославије.








БЕЛОГЛАВИ СУП (GYPS FULVUS) - СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ УВАЦ

 

Специјални резерват природе „Увац“ је стављен под заштиту, превасходно да би се очувао и размножио белоглави суп, највећа птица која живи у Србији. Белоглави суп је ретка врста орла лешинара, импозантне величине.
Улога белоглавог супа у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини “природну рециклажу”.
Ова ретка врста је пре двадесетак година била пред изумирањем. 1990. године, на територији увачких језера преживело је само 7 јединки белоглавог супа. 1994. године основан је Фонд за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“ и отворено хранилиште Манастирина на које се од тад континуирано износе тела угунулих животиња и кланични отпад.
Годишње се у „ресторан“ белоглавих супова у природи изнесе преко 50 тона хране. Захваљујући томе, бројност белоглавих супова се повећала на 67 гнездећих парова, односно око 300 јединки.
Тако је колонија ове јединствене врсте птице постала највећа на Балкану и једна од већих у Европи.
Овде свакако треба истаћи да су на подручју Специјалног резервата природе „Увац“ у прошлости живеле и друге врсте орлова лешинара. Ради се о белој кањи (Neophron percnopterus), брадану (Gypaetus barbatus) и супу старешини или црном лешинару (Aegypius monachus). У Србији, подручје Увца представља једно од најпогоднијих подручја за реинтродукцију и/или реколонизацију ових врста. Да би до тога дошло, већ су створени одређени предуслови, тј. обезбеђена су теренска возила за изношење хране, постављена је хладњача за лагеровање угинуле стоке и кланичног отпада и уговорена изградња волијаре – жичаног кавеза за привремени смештај птица.

понедељак, 11. новембар 2013.

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ


КОЛУБАРСКА БИТКА: ТАКО ПОБЕЂУЈУ СРБИ БРАНЕЋИ ОГЊИШТА



И ПОСЛЕ ТОЛИКО ГОДИНА СВЕТСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАЦИ ТУМАЧЕ СТРАТЕГИЈУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ


Српска војска чини немогуће, невероватне ствари. Војници нису свесни свога јунаштва. То су чуда шта они чине. Изгледа да они борбу воде у хипнози, у неком летаргичном сну, иду напред као месечари под непрестаном борбом, занесени, опијени, иду из дана у дан, као олуја, као махнити, по 30-40 километара дневно.
Овако је репортер швајцарског листа "Журнал де Женес" описао српске војнике током Колубарске битке која је трајала 30 дана и 30 ноћи.
У данима када је свет очекивао потпуни слом српске војске која се супроставила далеко надмоћнијој аустроугарској солдатески којом је командовао Оскар Поћорек, Прва армија је након само три-четири дана одмора и реорганизације кренула у неочекивану контраофанзиву и до ногу потукла армију црно-жуте монархије. Одлука ђенерала Живојина Мишића, кога је Радомир Путник, начелник штаба, вратио из пензије када је избио Први светски рат и поставио на место тешко рањеног Петра Бојовића, да привремено повуче делове Прве армије са линије фронта на Сувобору на којој је трпела велике губитке, али и одлука да већ после 4 дана крене у контранапад показала се историјском. У овој ратној операцији која се сматра једном од најбриљантнијих у Првом светском рату, ђенералу Мишићу је додељено звање војводе а његов противник Оскар Поћорек је смењен и на његово место је постављен немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.
Ликом и делом војводе Мишића бавили су се бројни историчари, књижевници, новинари, а један од најупечатљивијих описа дао је Арчибалд Рајс у књизи "Шта сам видео и преживео у великим данима": Живојин Мишић је тип српског ратника...Он је сељачко дете и оправдано се тиме поноси. Живот га је удаљио од мале очинске куће, сасвим беле усред зеленог воћњака. Војвода Мишић је најфинији и најкултивисанији светски човек, али његово срце је остало тамо на брежуљцима који окружују варош Ваљево...Војвода Мишић је скроман мудрац.

Својој деци и жени Лујзи, ратник из шест ратова је на самрти изговорио:
"Опростите што одлазим а не остављам вам ништа. Ама баш ништа сем једно часно име."


У свету не постоји масовна гробница у којој су мошти победничке и поражене војске као што је то случај са Спомен-костурницом у цркви св. Димитрија Великомученика у Лазаревцу где се налазе кости 20.000 српских и 30.000 аустроугарских ратника погинулих 1914. године у чувеној Колубарској бици.
Мапа Колубарске битке која се изучава у свим војним школама укључујући и америчку војну академију Вест Поинт као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије




субота, 9. новембар 2013.

КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ УСТАВНОГ УРЕЂЕЊА И БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


Угрожавање независности
Члан 305
Ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави, 
казниће се затвором од три до петнаест година.

Признавање капитулације или окупације
Члан 306
Грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, 
казниће се затвором најмање десет година.

Угрожавање територијалне целине
Члан 307
(1) Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави,
казниће се затвором од три до петнаест година. 

http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

петак, 8. новембар 2013.

ШИПТАР НИКАД НЕЋЕ БИТИ ГРАДОНАЧЕЛНИК У СЕВЕРНОЈ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ


Изјава премијера Србије Ивице Дачића који се усудио да прети грађанима Србије на Косову и Метохији изазвала је згражавање. Онај који још увек није објаснио шта је било у коферу и зашто се састајао са мафијашким шефовима, онај ко је прекршио Устав Србије потписивањем Бриселског споразума, апсолутно нема право да било коме држи придике нити прети. Он је тај који треба да буде забринут, јер премијерско време му убрзано цури, а полиција, тужилаштво, судови и робија све су му ближа политичка перспектива.
Одмах да се разумемо г. Дачићу: Шиптар или Тачијев Србин никад неће бити градоначелник у северној Косовској Митровици – док је српског народа на северу Косова и Метохије. Да се Ви питате можда би и био, али се не питате, као што је показао апсолутан успех бојкота шиптарских избора 3. новембра.
Како се усуђујете да уопште изговорите као нешто што је спорно неболузу да „Срби са севера КиМ не слушају ни Београд, ни Приштину ни међународну заједницу”? Зашто би слушали Приштину? Зашто би слушали лажну међународну заједницу која признаје тзв. независно Косово? Зашто би слушали Вас који им у томе помажете?
Грађани Србије на Косову и Метохији (који су можда за Вас грађани неке друге државе) нису прихватили Ваше савете, нису подлегли Вашим уценама, одбили су Ваш Споразум, не подржавају Вашу политику, и то је Ваш проблем. Ваш проблем је такође и што исти ти грађани већински подржавају политику ДСС, СРС, ДВЕРИ и других патриотских организација, па то може бити опасан вирус за остатак Србије, у којој се Ви одржавате на власти искључиво захваљујући изборној крађи, страним менторима који Вас држе уцењеног и медијском мраку.
Питам Вас: кад се то и где цела Србија изјаснила да подржава издају Косова и Метохије зарад уласка у ЕУ по сваку националну цену? На основу чега Ви тврдите да Вас грађани подржавају по том питању, кад грађани – управо супротно – подржавају став Срба са севера КиМ да су Косово и Метохија изнад ЕУ.
Откуда Вам право да говорите у име свих нас и да се са таквим понижавајућим тоном односите према грађанима Србије на северу КиМ, па још на крају и да им претите?
Ви нисте будућност Србије, Ви сте прошлост Србије и немате право да говорите о будућности. Србија ништа не жртвује због Срба на КиМ, Србија брани своју државност на КиМ, опстанак свога народа и институција, бори се против окупације, али – нажалост- није окупирана само споља већ и изнутра. Нама је битан сваки Србин на свету, а посебно на Косову и Метохији, а камоли 10.000 Срба из Косовске Митровице које Ви бришете из бројног стања и одбацујете јер се не слажу са Вашом издајничком политиком.
Све је управо супротно од онога што кажете претећи: ништа Србија не жртвује због Срба са севера КиМ, већ Ви жртвујете Србију, Косово и Метохију и Србе са КиМ зарад уласка Србије у ЕУ и зарад Вашег опстанка на власти.
Ми разумемо да сте преузели одређене обавезе које треба да испуните да бисте добили још који дан, месец или годину на власти, као и заштиту од кривичног гоњења.
Али, ко каже да више не може да се уради од овога што Ви радите? Можда Ви више не можете да урадите јер сте уцењени и под страном контролом. Али има ко може и очито је у томе Ваш страх: Срби са КиМ су у опозиционом народном фронту и патриотском блоку препознали политичку снагу која може да их заштити и настави борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Први услов за то је: пад Ваше владе и Ваше издајничке политике – зато сте нервозни, зато претите. Време Вам неповратно истиче.
Пошто у последње време интензивно цитирате Свето Писмо, онда да Вас подсетимо на јеванђељску поруку која каже: „Ко се мача лати, од мача ће и погинути”.
Информативна служба Покрета Двери



четвртак, 7. новембар 2013.

ЗМАГО ЈЕЛИНЧИЧ: ТУЖИТЕ НАТО ПОНОВО



Змага Јелинчича, лидера Словенске народне странке, памтимо по оштром противљењу бомбардовању Србије, када је овај политичар кога сматрају тврдим националистом у знак солидарности са Србима допутовао у Београд.

Ових дана борави у Београду где ускоро треба да изађе његова књига о настанку Југославије у којој даје аргументе за тезу да су ту државну творевину стварале оне чланице које су имале државност међу којима није Хрватска.
Књига којој се још не зна назив је заправо магистaрски рад Јелинича који је одбранио у Београду.
Које су основне тезе ваше књиге?
- Хрватска је била ратни плен Србије и Црне Горе које су као делови сила Антанте победиле у Првом светском рату. Хрвати су се тада понашали као да имају сопстевну државност, али их је регент Александар на пријему поводом проглашења ставио тамо где им је место. Наиме, потпредседник Анте Павелић, који се звао као и председник НДХ, рекао је да се држава Срба, Хрвата и Словенаца уједињује са Краљевином Србијом и краљевином Црном Гором. Регент Александар га је одмах исправио и рекао: не, то није истина. Уједињују се земље државе Словенаца, Хрвата и Срба и Краљевине Србија и Црна Гора. Јер, регент је тачно знао да су само словеначке земље имале сопстевену државност на основу царског манифеста из 1804. године и касније на основу манифеста цара Карла од 16. октобра 1918. године. Иза свега, што је чињено у корист Хрватске, стајали су Ватикан и Немци. Ватикан се увек плашио продора православаца према Европи и стално је покушавао да гурне православце што ниже. Они су знали да ако Словенија буде самостална, онда ће Хрвати изгубити свој идентитет и прећи ће на православље, јер се зна да Хрвати јесу Срби који су издали своју веру. То га су се плашили у Ватикану и требао им је јачи бедем према Србији.

Сада када Југославије више нема, све треба да се врати на тренутак пре настанка заједничке југословенске државе. Мало после краја Првог светског рата Карло је направио манифест који је дозволио земљама аустријског дела аустроугарске монархије да саме оснују своје државе и управо тако су Немци створили Дојчостерајх. То је данас република Аустрија, темељи ове државе су овом манифесту. Ми Словенци нисмо то урадили, притисак Ватикана је био прејак и ту смо погрешили. Данас када се треба вратити у оно време, Словенија мора да има могућност да се формира у другом облику уз комплетну Истру и три кварнерска отока Крк, Црес и Лошињ, а на северу у Помурју облик територије врети у време када је и Чаковец био словеначки. Тај део су нам одузели касније, када су основали бановине 1929. године. За Хрвате се зна да им је био потребан договор са Србијом која је била победник Првог Светског рата. Далмација је имала сопствену државност јер није била део Мађарске, слично је била и БиХ која је била форма за себе, имала је управу и у Будимпешти и Бечу. Хрватска као држава никад није постојала, Оно што су они звали Краљевина Хрватска, Краљевина Славонија и Краљевина Далмација, то су глупости. Далмација није била јер није била унутар Мађарског односно Угарског дела монархје, а што се тиче Краљевине Славоније и Краљевине Хрватске, то су само епитафи који немају тежину. Хрвати често фалсификују своју историју исто тако као што су фалсификовалли такозвану листу пакта конвента из 1102. године. То се данас на Западу зна и сви западни историчари знају да је то фалсифитакат из 15. века, али хрватски историчари не желе да се то зна. То је проблематика којом се ова књига бави.
Њени закључци су да и српска и словенска политика треба да узму у обзир међународне правне факте према којима може да се постигне нови договор где би се Србија слободно могла да се врати у свој оквир Барању. Долазимо и до питања Ријеке која је била Мађарска коју су Мађари изгубили, такође ту је и питање Задра који је био италијански јер су Италијани откупили земљу. То ће Италијани тражити.
Хрвати су били злочинци, ништа нису платили за то,
Појасните нам мало проблем Истре. Који је основ да сматрате ту територију словеначком?
- Хрвата у Истри је било јако мало. После Другог светског рата Хрвати су издали „Кадастре национали де Истри“, каталог свих породица у Истри и сва презимена која се завршавају на „ић“ они су их хрватизовали, односно то нису више били Словенци, него су сви писани као Хрвати. Када се попис из 1910. године упореди са пописом из 1945. године, можемо видети да у неким селима пре 1910. није живео ниједан Хрват, а да је било око 300 Словенца, а после 1945. по папирима било је 600 Хрвата и пет Словенаца.
Хрвати су били злочинци у Другом светском рату, ништа нису платили за то. Тито и савезници су склопили договор по којим би Југославија остала у комаду. И због тога у Хрватској није дошло до денацификације као у западној и источној Немачкој. А Хрватска је остала усташка. Томе су допринели комунусти, јер се веђина усташа пресвукла после рата у комунисте. Хрватска је покушавала да одузима територије чак и после 1945. године. Када се 1939. стварала бановина Хрватска, кнез намесник Павле дао је Хрватима велеики део српске територије. И тада се почело са продајом српске, и са друге стране словеначке земље. И ви и ми смо много изгубили и ова књига даје могућност да паметна политика направи оно што давно нисмо направили. Сада је та могућност, јер Југославија се распала и све треба да почне из оних темеља који су тада били постављени, и то тако а да се види које су земље имале државност, а то су са једне стране Србија и Црна Гора, а са друге, Словеначке земље, па и Далмација, а БиХ до неког степена.
НАТО као нацисти – нема разлике
Били сте против бомбардовања Србије, данас је јасније да је то било потпуно неизбежно. Како сада видите све то?
-Бомбардовање Србије од стране Нато пакта исти је злочин као што је било бомбардовање од стране Немаца 1941. године. Ту нема разлике. То бомбардовање, које су углавном водили Американци, је свињарија првог реда за коју би требало извести пред суд господу Клинтона и све остале. То би требало да се направи, то је већ било па се посустало, а то је грешка јер значи да је онај који јак може да ради било шта.
Да ли Србија треба да обнови тужбу?
-Мислим да би то морали и то је обавеза оних који воле Србију. То мора неко направити јер ови људи који су долучили да се Србија бомбардује, нису више на положајима ни у Енглеској ни у Америци, а криви су јер су потписали да се Србија бомбардује. Кривица је на њима. Мислим да би требало изнети на видело шта се стварано догађало. Да се зна на пример да се српска војска одлично борила, јер резултати бомбардовања су били изузетно лоши. Срби су са неба скинули много, много авиона. Не само пар комада него више од 60 авиона је оборено. То је потребно да се напише, јер историја не воли лаж. Можеш да лажеш неко време, али истина изађе на видело.
Словенци самосталност дугују Милошевићу
Како цените личност и понашање председника Милошевића?
- Милошевић није тако лош човек. За мене је он позитиван лик, свака му част. Срео сам се са њим и био је врло паметан . Још би нешто рекао: Словенија мора да Милошевићу захвали на самосталности јер 12. октобра 1991. године било је у Хагу заседање које је водио лорд Карингтон на коме су били сви представници република и сви су се слагали да би била добра нека лабава конфедереција. И (Милан) Кучан се слагао са тим, али Милошевић је рекао да нема ништа од тога. Да је рекао: „у реду“, ми Словенци не бих били самостални. Шта је најбитније? Говорило да се Словенија и Хрватска осамостаљују истог дана 25. септембра 1991. године, а то је лаж. Самосталност Хрватске је проглашена 8. октобра 1991. године, а то значи да је Хрватска у склопу СФРЈ напалу Словенију. Али то је тешко објаснити због наших Словенаца који су игноранти, у већини будале које ништа не умеју и не разумеју.
Имали сте сусрет са Путином , какво је то било искуство?
-То је било на брду код Крања прошле године Били су ту и неки бизнисмени, председник владе Борут Пахор, а занимљиво председнику парламента нису дозволили да уће. Пахор ми каже: „дођи да те представим Путину“. Али како ја говорим руски лично сам се обратио Путину са „друже“. Не можеш ти Русу да кажеш „господине“. Ја сам иначе спортски пилот како је то и Путин и питао сам га: Владимире Владимировичу, када можемо нешто добро да направимо, да направимо неку федерацију између Русије и Словеније. Он сав одушевљен викну: „То, то“ и загрли ме. Сви су стали и помислили: шта је сад ово, да ли се то тучемо.
Када је Пахор предложио да обиђемо Љубљану, Путин је рекао да је боље да неке мачке гањамо .У Љубљани смо посетили градоначелника. Пахор му дао скије на поклон, а ја скокнем кући – имао само један предмет од дрвета који је наоравио један руски заробљених у Мађарском логору 1941.године и једну кашику која је рађена у логору Оснабрик 1941. године где су били југословенски официри и понеки руски.
Занимљиво да у словеначким медијима о томе није било ни, речи ни фотографије и ја сам од протокола добио једну фотографију на моје инсистирање, мада их је направљено много. Код нас је то тако. Ако неко говори истину нећеш проћи добро. Ако држиш огледало и покажеш какви су то лопови и лопуже, то је исто лоше и горе. Због тога су се Милан Кучан и комуњаре јако потрудили да не уђем у парламент, била је медиска блокада. За то је лично интервенисао Кучан и на телевизији и на новинама. А памћење Словеначких бирача није дуже од три дана, ако те нема у медијима забораве те .
У ЕУ су себични
Како видите први период нове власти у Србији и шта би сте ви жељели да видите код ње, када је реч о односима између Србије и Црне горе и генерално?
-Треба да се ојача пословна сарадња што код приватника већ има јер су Словенци овде куповали добре фирме, а сада Срби купују по Словенији . Али најбитније је да не улазите у ЕУ. То је лоше, јер морате да знате да ЕУ размишља само о себи . Доћићемо до тога да ћемо имати Европу у две, можда три брзине. Дакле треба знати да ако уђеш у голф клуб треба платити велику чланарину, а кад си унутра неки играју голф, а неки гурају колица. Поскупиће вам све, удариће вас по џепу, забраниће вам да печете ракију. Мислим да са паметном фискалном политиком можете и без чланства у ЕУ. Учите на примеру Немачке из Првог светског рата. Они су имали дугове и онда су почели штампати новац и брзо враћати те дугове. Кад ти вратиш 1000 евра у динарима, који ујутро вреде толико, а навече 50 евра, то се брзо врати. Тако и Словенци раде. Када су они могли, можете и ви и онда се извучете .
Како би ви решавали Косово?
- Косово је велики проблем и ту би могли на северу да урадите што су урадили и Шиптари, а то је да се направи неки цивилни скуп и да се огласи тај део територије слободним. Знамо да је тај северни део Тито дао Косову на исти начин. Понављам, не смете то на официјелном него, на цивилном нивоу. Треба пажљиво да прочитате оно што су рекли око проглашења Косовас у Хагу (Међународни суд правде ) јер треба да кажете: ако сте ви могли на тај начин, можемо и ми. То исто су направили Руси у Јужној Осетији и Абхазији. Шта је потребно? Потребна је јака политика, људи који стоје иза својих речи и дела и да им није приоритет како себи утрпати лове у џеп.
http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/10/28/%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%80%D0%B0/