... и да смо били неутрални до краја рата, неколико милиона Срба не би било убијено, не би имали Броза нити живели 70 година под комунизмом. Не би било Јасеновца, прогона. Србија би данас имала статус Швајцарске - држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима.
Али, пропуштена је историјска шанса.
У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана.
Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану које је стајало на путу освајања Русије - Краљевину Југославију. Кнез Павле је био браник.
У разговорима са Хитлером инсистирао је на неутралности Краљевине Југославије. То је и добио, Хитлер је чак попустио пред захтевима да не дозволи немачке базе или пролаз трупа преко њене територије. Чак се и немачки начелник Генералштаба чудио Хитлеровој попустљивости: "Мој фиреру, зашто се односите према Југославији као према некој примадони?!" Кнез Павле је успео да натера Хитлера на попуштање као ниједан лидер пре њега, Краљевина Југославија је била једина балканска држава без тих обавеза. Хитлер није хтео да ратује са Србима због лоших искустава из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини Југославији - статус неутралности. То је ушло у тајне клаузуле да и друге државе не би тражиле исто. Свеједно, влада потписује Тројни пакт, долази до државног удара услед спољног утицаја, пре свега Енглеске, која за то улаже 100.000-250.000 фунти.
Одуговлачењем преговора са Хитлером, кнез Павле је помогао и Русима и омогућио да Други светски рат краће траје. Хитлер је каснио са нападом на Русију шест недеља, улетео у тешку зиму и прошао је како је прошао.
Уместо захвалности, кнез Павле је проглашен издајником и протеран из земље. Неправда је исправљена рехабилитацијом 2011. и преносом мошти на Опленац.
Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану које је стајало на путу освајања Русије - Краљевину Југославију. Кнез Павле је био браник.
У разговорима са Хитлером инсистирао је на неутралности Краљевине Југославије. То је и добио, Хитлер је чак попустио пред захтевима да не дозволи немачке базе или пролаз трупа преко њене територије. Чак се и немачки начелник Генералштаба чудио Хитлеровој попустљивости: "Мој фиреру, зашто се односите према Југославији као према некој примадони?!" Кнез Павле је успео да натера Хитлера на попуштање као ниједан лидер пре њега, Краљевина Југославија је била једина балканска држава без тих обавеза. Хитлер није хтео да ратује са Србима због лоших искустава из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор Краљевини Југославији - статус неутралности. То је ушло у тајне клаузуле да и друге државе не би тражиле исто. Свеједно, влада потписује Тројни пакт, долази до државног удара услед спољног утицаја, пре свега Енглеске, која за то улаже 100.000-250.000 фунти.
Одуговлачењем преговора са Хитлером, кнез Павле је помогао и Русима и омогућио да Други светски рат краће траје. Хитлер је каснио са нападом на Русију шест недеља, улетео у тешку зиму и прошао је како је прошао.
Уместо захвалности, кнез Павле је проглашен издајником и протеран из земље. Неправда је исправљена рехабилитацијом 2011. и преносом мошти на Опленац.
Историчари кажу да кнез Павле није био издајник већ добар владар који је умео са Хитлером и успео да издејствује добар споразум за државу и народ. Хтео је да сачува земљу, поштеди људе рата. Све би данас било другачије да је постигнути споразум опстао. Данашња реалност може имати корене у 1941. Покушај кнеза Павла да направи договор са Хитлером, избегне рат, спасе народ и државу стављен му је на терет и био разлог да га прогласе издајником. Његово издајство односило се на закључење Тројног пакта, а Тројни пакт је закључила Влада Краљевине Југославије.
Нема коментара:
Постави коментар