КОЛУБАРСКА БИТКА: ТАКО ПОБЕЂУЈУ СРБИ БРАНЕЋИ ОГЊИШТА

И ПОСЛЕ ТОЛИКО ГОДИНА СВЕТСКИ ВОЈНИ СТРУЧЊАЦИ ТУМАЧЕ СТРАТЕГИЈУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Српска војска чини немогуће, невероватне ствари. Војници нису свесни свога јунаштва. То су чуда шта они чине. Изгледа да они борбу воде у хипнози, у неком летаргичном сну, иду напред као месечари под непрестаном борбом, занесени, опијени, иду из дана у дан, као олуја, као махнити, по 30-40 километара дневно.

Овако је репортер швајцарског листа "Журнал де Женес" описао српске војнике током Колубарске битке која је трајала 30 дана и 30 ноћи.
У данима када је свет очекивао потпуни слом српске војске која се супроставила далеко надмоћнијој аустроугарској солдатески којом је командовао Оскар Поћорек, Прва армија је након само три-четири дана одмора и реорганизације кренула у неочекивану контраофанзиву и до ногу потукла армију црно-жуте монархије. Одлука ђенерала Живојина Мишића, кога је Радомир Путник, начелник штаба, вратио из пензије када је избио Први светски рат и поставио на место тешко рањеног Петра Бојовића, да привремено повуче делове Прве армије са линије фронта на Сувобору на којој је трпела велике губитке, али и одлука да већ после 4 дана крене у контранапад показала се историјском. У овој ратној операцији која се сматра једном од најбриљантнијих у Првом светском рату, ђенералу Мишићу је додељено звање војводе а његов противник Оскар Поћорек је смењен и на његово место је постављен немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Ликом и делом војводе Мишића бавили су се бројни историчари, књижевници, новинари, а један од најупечатљивијих описа дао је Арчибалд Рајс у књизи "Шта сам видео и преживео у великим данима": Живојин Мишић је тип српског ратника...Он је сељачко дете и оправдано се тиме поноси. Живот га је удаљио од мале очинске куће, сасвим беле усред зеленог воћњака. Војвода Мишић је најфинији и најкултивисанији светски човек, али његово срце је остало тамо на брежуљцима који окружују варош Ваљево...Војвода Мишић је скроман мудрац.

Својој деци и жени Лујзи, ратник из шест ратова је на самрти изговорио:
"Опростите што одлазим а не остављам вам ништа. Ама баш ништа сем једно часно име."

У свету не постоји масовна гробница у којој су мошти победничке и поражене војске као што је то случај са Спомен-костурницом у цркви св. Димитрија Великомученика у Лазаревцу где се налазе кости 20.000 српских и 30.000 аустроугарских ратника погинулих 1914. године у чувеној Колубарској бици.

Мапа Колубарске битке која се изучава у свим војним школама укључујући и америчку војну академију Вест Поинт као јединствен пример генијалне војне стратегије ђенерала Живојина Мишића, команданта Прве армије Војске Краљевине Србије