БЕОГРАД

Београд, престоница Србије, једини је европски главни град који лежи на обалама двеју великих река. Подигнут је на ушћу Саве у Дунав. Сматра се да је насељен већ око 7000 година. На месту Београда било је још у преисторијско време било насеља. Прву познату тврђаву на том месту подигли су Келти у трећем веку пре Христа (Сингидунум), а затим су је запосели Римљани. Од шестог века Београд насељавају Словени – они су му и дали садашње име. Око њега су се до XIII века борили Мађари, Бугари, Византија, све док га није преузео српски краљ Драгутин. После смрти цара Душана преузимају га Мађари, па деспот Стефан Лазаревић, који је 1405. Београд прогласио својом престоницом. Остале су нам записане су његове речи: „Дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, сазидах га и просветих пресветој Богоматери.“ После њега Београд поново преузимају Мађари, па онда Турци, и називају га „Дом ратова за веру“. У српске руке се вратио током Првог српског устанка, 1806, а коначно је ослобођен одлском турског гарнизона 1867. Као престоница Краљевине Србије у време Првог светског рата, пао је под немачку окупацију, као и у време Другог светског рата. Београд је био и престоница заједничке државе Јужних Словена, Југославије, од њеног оснивања као Краљевине СХС, 1918. године, па до распада 1991.
У светским енциклопедијама је забележено да је Београд највише пута разаран и обнављан град, град са највише великих битака које су се одвијале око њега и за њега: чак 115! Београд је једина европска престоница која је бомбардована и после Другог светског рата: бомбардовала га је НАТО авијација је од марта до јуна 1999.