Ниједна драма у Европи, као последица хегемоније и великих идеологија, није мимоишла српски народ. Од балканских ратова, преко Првог и Другог светског рата, раскида са комунизмом 1948. године и сецесије у бившој СФРЈ, до агресије НАТО на Југославију.
Драма на почетку 20. века наговестила је наставак бурних дешавања који ће запљуснути српски народ. Од 1893. до 1902. Александар Обреновић је извео четири државна удара, мењао владе, укидао уставе...Све је то био увод у преврат 1903. и на престо долази династија Карађорђевића.
1908. Аустроугарска је анектирала Босну и Херцеговину не кријући своје намере, али је Балканским земљама било прече национално ослобођење и зато су 1912. кренуле у рат против Турске.
Први светски рат! Огромна сила је навалила на Србију али се она врло успешно бранила. Међутим, долази 1915. и Немцима и Аустријанцима прискаче у помоћ Бугарска нападајући српску војску с леђа. Војска се повлачи на Крф, одакле престројена и оснажена, 1918. заједно са француским трупама пробија Солунски фронт.
На рушевинама Аустро-Угарске монархије уједињују се Србија и Црна Гора, а убрзо, нажалост, долази и до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Онда 1920. Србију потреса Обзнана и наредне године Видовдански устав, када се ипак исправљају и неке историјске неправде. Атентат на краља Александра 1934! Споразум Цветковић-Мачек 1939. и приступање Тројном пакту 1941!
Други светски рат код нас почиње 6. априла 1941. Немци бомбардују Београд, гори Народна библиотека... Срби у Хрватској и БиХ страдају у геноциду одмах по оснивању НДХ... У Србији се спроводе масовни злочини окупатора: у Краљеву и Крагујевцу је стрељано 13.000 Срба! Мађари врше покољ Срба и Јевреја у Новом Саду.
Година 1944, година расплета. Партизани ослобађају Србију, а 20. октобра, заједно са трупама Црвене армије и Београд. Тек у пролеће 1945. ослобођен је Јасеновац, најстрашније губилиште Срба, Јевреја, Цигана и антифашиста Хрвата!
Време после рата било је обележено раскидом са комунистичком индоктринацијом и формирањем Голог отока.
Између НАТО, који је формиран 1949. и Варшавског уговора (1953), Југославија трага за трећим путем. У јесен 1961. у Београду је одржана Прва конференција несврстаних.
4. маја 1980. умро је Јосип Броз Тито и то је почетак краја СФРЈ.
1991. Слободан Милошевић је изабран за председника Председништва Србије. Дезинтеграциони процеси су највидљивији током XIV конгреса СКЈ, када су Словеначка и Хрватска делегација напустиле скуп. Стјепан Месић тада изговара: "Обавио сам задатак - Југославије више нема!"
Истовремено је проглашена Република Српска Крајина! 1992. и 1993. бесни рат у БиХ! Прилика коју НАТО није смео да пропусти! Уз прећутну сагласност Запада у лето 1995. Хрватска почиње општу агресију на РСК, Срби из Крајине беже у Србију.
1995. година, Дејтон!
Србија је решена да одбрани суверенитет на читавој својој територији, и на референдуму 1998. изјашњава се против мешања страних посредника.
Шиптари почињу да дивљају, формирају тзв. ОВК, а криза на Косову и Метохији постаје једна од главних тема у светској дипломатији. Споразум Милошевић - Холбрук о верификационој мисији ОЕБС не успева због злоупотреба које врши шеф те мисије Вокер (инсценирање афере Рачак).
Преговори у Рамбуијеу наредне године само потврђују унапред заузети став западних сила према Југославији и Србији.
Агресија на Југославију 24. марта 1999, маскирана "хуманитарним" циљевима, била је кулминација похода "новог светског поретка". О бесмислу овог насртаја говори однос снага: 19 најбогатијих и војнички најмоћнијих земаља света, на челу са САД, против једне мале земље која никога није напала. Југославији је током 79 дана агресије једина алтернатива била одбрана слободе. Еквивалент експлозива баченог на СРЈ раван је 24 нуклеарне бомбе, као оне бачене на Хирошиму и Нагасаки.
По војнотехничком споразуму и по Резолуцији Савета безбедности УН 1244, агресија је престала у јуну. Иако је тим документом потврђен суверенитет и територијална целина и независност СР Југославије, стање на Косову се није средило.Настављено је етничко чишћење Срба и неалбанског живља.
Пред очи света избија истина да је агресија НАТО-а на Југославију извршена због стратешких интереса САД а према доктрини новог светског поретка.
И... НИКОМ НИШТА!
На рушевинама Аустро-Угарске монархије уједињују се Србија и Црна Гора, а убрзо, нажалост, долази и до проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Онда 1920. Србију потреса Обзнана и наредне године Видовдански устав, када се ипак исправљају и неке историјске неправде. Атентат на краља Александра 1934! Споразум Цветковић-Мачек 1939. и приступање Тројном пакту 1941!
Други светски рат код нас почиње 6. априла 1941. Немци бомбардују Београд, гори Народна библиотека... Срби у Хрватској и БиХ страдају у геноциду одмах по оснивању НДХ... У Србији се спроводе масовни злочини окупатора: у Краљеву и Крагујевцу је стрељано 13.000 Срба! Мађари врше покољ Срба и Јевреја у Новом Саду.
Година 1944, година расплета. Партизани ослобађају Србију, а 20. октобра, заједно са трупама Црвене армије и Београд. Тек у пролеће 1945. ослобођен је Јасеновац, најстрашније губилиште Срба, Јевреја, Цигана и антифашиста Хрвата!
Време после рата било је обележено раскидом са комунистичком индоктринацијом и формирањем Голог отока.
Између НАТО, који је формиран 1949. и Варшавског уговора (1953), Југославија трага за трећим путем. У јесен 1961. у Београду је одржана Прва конференција несврстаних.
4. маја 1980. умро је Јосип Броз Тито и то је почетак краја СФРЈ.
1991. Слободан Милошевић је изабран за председника Председништва Србије. Дезинтеграциони процеси су највидљивији током XIV конгреса СКЈ, када су Словеначка и Хрватска делегација напустиле скуп. Стјепан Месић тада изговара: "Обавио сам задатак - Југославије више нема!"
Истовремено је проглашена Република Српска Крајина! 1992. и 1993. бесни рат у БиХ! Прилика коју НАТО није смео да пропусти! Уз прећутну сагласност Запада у лето 1995. Хрватска почиње општу агресију на РСК, Срби из Крајине беже у Србију.
1995. година, Дејтон!
Србија је решена да одбрани суверенитет на читавој својој територији, и на референдуму 1998. изјашњава се против мешања страних посредника.
Шиптари почињу да дивљају, формирају тзв. ОВК, а криза на Косову и Метохији постаје једна од главних тема у светској дипломатији. Споразум Милошевић - Холбрук о верификационој мисији ОЕБС не успева због злоупотреба које врши шеф те мисије Вокер (инсценирање афере Рачак).
Преговори у Рамбуијеу наредне године само потврђују унапред заузети став западних сила према Југославији и Србији.
Агресија на Југославију 24. марта 1999, маскирана "хуманитарним" циљевима, била је кулминација похода "новог светског поретка". О бесмислу овог насртаја говори однос снага: 19 најбогатијих и војнички најмоћнијих земаља света, на челу са САД, против једне мале земље која никога није напала. Југославији је током 79 дана агресије једина алтернатива била одбрана слободе. Еквивалент експлозива баченог на СРЈ раван је 24 нуклеарне бомбе, као оне бачене на Хирошиму и Нагасаки.
По војнотехничком споразуму и по Резолуцији Савета безбедности УН 1244, агресија је престала у јуну. Иако је тим документом потврђен суверенитет и територијална целина и независност СР Југославије, стање на Косову се није средило.Настављено је етничко чишћење Срба и неалбанског живља.
Пред очи света избија истина да је агресија НАТО-а на Југославију извршена због стратешких интереса САД а према доктрини новог светског поретка.
И... НИКОМ НИШТА!
Нема коментара:
Постави коментар