ПАЈА ВУЈИСИЋ

МРГУД ВЕЛИКОГ СРЦА

Павле Вујисић! Када, где и зашто је рођен, а и сви остали биографски подаци су познати или их је лако наћи. Посебног повода за сећање на легендарног Пају нема. Био је рођен за глумца, глуму никада завршио није. Презирао је и ниподаштавао своју професију а истовремено је био непоновљиво успешан и омиљен код публике. Био је везан за реку и Београд, своју барку, и умео је да одбије и најпримамљивију понуду за филм, само да би остао и уживао поред Саве. Или би одлазио у своје омиљене кафане којима је остајао веран иако им је свакодневно изнова налазио нове замерке.
Снимање у иностранству - ноћна мора! Никада, ни по коју цену! Прича се да је Орсон Велс рекао за Пају да је већи глумац и од њега самог, да му завиди и да је он вулкан глуме. Поклонио му је шубару коју је носио на снимању "Битке на Неретви". Док је био у Југославији, редовно је ишао у Кинотеку и гледао Пајине филмове.
Осим што је био тежак човек, био је тежак и као сарадник. Говорио је оно што је мислио. Стварно није имао обзира ни према коме. Ипак, свима је остао у лепом сећању, као човек од принципа.
По својој жељи, умро је у самоћи. Његова последња жеља била је испоштована па нико од колега није присуствовао сахрани.

А тестамент... баш као и он сам!

Опорука Павла Вујисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. годишта, при чистој свјести и здравога ума састављам ову опоруку.

Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам с тијем да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадит. Мирјана, ако после мене остане, има ме сахранити са свијем адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојијем телом виде и чују.

Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Овијех шест попова, које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и шуте.

Нека у себи пјевају. Пошто мније мријети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никаква ни говора нити једне ријечи не проговори, јербо у гробу ћу се преврнути и не само преврнути већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима колико их је на свијету, јебем матер.

Павле Вујисић, 1. новембра 1982. године