понедељак, 31. март 2014.

СВИ МОЈИ ПРЕЦИ




                           СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

                              Сви моји Преци, које често сањам
                              били су Срби и ја им се клањам.

                              Полуписмени тежаци, горштаци
                              и горосече, али Православци.

                              Хвала им што нам кроз љуте године
                              сачуваше ова брда и долине

                              По којима се још разлеже јека 
                              од Њине песме, псовке и лелека

                              И рађају воћке, које посадише
                              Ти стари воћари, Те бивше радише!

                              Сад су Прах, помешан са земљом и песком
                              Мир Душама Њиним у Царству Небеском!

                              И ја, Њин потомак и дужник, од главе
                              до пете, земљољубац и ђак Светог Саве

                              Желим да проживим, остарим и умрем
                              у Земљи Србији и да будем Грумен

                              Ове Земље о којој певам без предаха
                              и у којој светли Прах мојих Предака!

                              И моји потомци, ђаци, земљоделци
                              и војници, Срби су ко и моји Преци.

                              Благолики, мекодушни тврдоглавци
                              и груборечићи, али Светосавци.

                              Ако ову другу зиму зла презиме
                              сачуваће своје име и презиме.

                              Хвала им што бране гробове од траве
                              а кућни праг и славски колач од троглаве.

                              Благосиљам им софре и колевке
                              захвалан што смем изаћи пред Претке.

                              Нек им се димњаци на кућама диме
                              све док укућани славе крсно име!

                              А ја, њин предак, слуга без ајлука
                              и без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука

                             Желим да проживим, остарим и умрем
                             у Земљи Србији и да будем Грумен

                             Ове Земље, коју као јеванђеље
                             чувају најхрабрији гороломци
                             међу којима су и моји потомци!


                                                                         Добрица Ерић

Нема коментара:

Постави коментар