недеља, 25. мај 2014.
субота, 24. мај 2014.
ПОДЛО ДО УЖАСА
УКИНУЛИ УЛИЦУ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ У БЕОГРАДУ
УКИНУЛИ ВОЈВОДУ СТЕПУ.Ово обавештење треба постављати под свим насловима и темама, и ширити даље:
ПО РЕШЕЊУ ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА, БРОЈ 015-153/ 13-с-20, „СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА БР.57/ 1-21″ ОД 29.11.2013. ГОДИНЕ,…РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД, СЛУЖБА ЗА КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ИЗДАЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ
УЛИЦА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАЈЕ УЛИЦА ГЕНЕРАЛА ШТЕФАНИКА, (бројеви остају исти).
У потпису директор 10.04.2014.
Обавештење је стављено на сваком улазу у насељу Степа на Вождовцу.
Ово је допринос садашње СНС власти (Синиша Мали, председник Привременог органа Града је кадар Вучићеве СНС странке) прослави стогодишњице Првог светског рата, у коме је Српски народ прошао голготу, а Војвода Степа однео прву победу у бици на Церу 1914 над АУСТРОУГАРСКИМ АГРЕСОРОМ. Претходно је Степа у Првом балканском рату истеривао Турке са Српских земаља.
Сви медији су ћутали о овоме,
уторак, 20. мај 2014.
МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: НЕБЕСКА СРБИЈА
Odazvao sam se, rekoh, vapaju, a ne pozivu patetičnog čoveka koji je preuzeo ingerencije Boga, stav Putina i retoriku Đinđića!
Muka mi je, zaista, od te laži, jer sam u vodi do kolena video koliko je ogoljena, a s druge strane, daleko je iskrenija od sveg što je takozvani opozicioni korpus učinio, jer nije učinio ništa!
No, ovo nije slovo o političkim kurvama i bircuz politikantima koji su pokušali da u muljevitoj vodi zaplivaju, kako talogu i priliči, već o Srbiji, zemlji dobrano pakosnih ljudi u tuđoj sreći, i božanskog naroda u zajedničkoj nesreći!
Ovo je slovo radosti u boli, jer još smo ljudi, ljudine, nadljudi- gola kosti i koža, a srca i duše u svakome za po trojicu i za po tri života!!!
Bogu hvala, ništa se od poganog semena, a mislim na svu mitingašku fukaru, nije suštinski zapatilo u nama, ma za koga ko da je glasao. Još nije, valjda i neće!
U nama je onog pradedovskog, opančarskog, motikaškog, zaprežnog, kosidbenog: kad se začuje vapaj ostavlja se kućevni prag i trči, bezglavce i bez daha…
Još je u nama amaneta mobe, kad se s njive samo ženi dovikne: „Odoh“, pa gde i koliko treba?!
Još je onog inata, čvrstote i čistote koja je pregazila Albaniju, strebila vaške i šugu, pa trkom u otadžbinu i za otadžbinu!
Još u nama biju i klepala i zavetna zvona, još se od svoje dece opraštamo da spašavamo tuđu- jer svako je dete naše!
Načeli su nas gradovi, ali nas, videh, i gord sam na moje Srbe i Srbiju, nisu pojeli, jer se kroz bujice, vode, blato, bespuća, neke nove „plave grobnice“ probijamo držeći se za korene duboko zatravljene i potkamenjene u sela iz kojih nismo, ali jesmo svi do jednog, i svi kao jedan!
Nije ovo patetični slog, već skoro kroz suze, u praskozorje, ispisano jevađelje o Srbiji koja jeste nebeska, jer je kao ovozemaljska prečesto prokletnica, ali kako se nad sobom, mukom izdigne, eto je u destercu, liturgiji, molebanu, eto je svete i svetosne kao kandila i mirsne kao hilandarskog tamjana.
Eto je i mujezinske, eto je svakoverne i bezverne, eto je u vodi do čela i ruku podigntih nad vodom, a na rukama nevoljnici, bez imena, vere i bogomolje!
Eto je Srbija u koju su hodočastili kosovski beskućnici da ne dozvole tuđe kuće pošast da zatre, a svojih odavno nemaju!
Eto Srbije kojoj su Amfilohijevi Srbi i Miraševi Crnogorci prtitrčali kao bratu kad ga u šumi opkole vuci i priteraju u jarugu.
Eto Srbije u kojoj su Rusi u još jednom jurišu, Makedonca golih ruku i prsa u bujici, Hrvata<https://blogger.googleusercontent.com/img/proxy/AVvXsEgZn5ngxVCPzn7P8R81q-SV1FtoYUXDH3G4aoVDtsKsamwv5qisFWhyfdtD1GX4YbHW_wGl50zDq7KoGbcarZaWv376z-LLNGS38DrMSoebooHne25PDpBrnEkR7-hoYRDhMKD9YcUvTyQto3VtPcGaQ5s9wTNr0vRl0ld-FupjEWTplA=s0-d-e1-ft> i Slovenaca u kao na vodobranima pred Zagrebom i Ljubljanom, eto doveka prvih prekordinskih Srba koji su svoje reke ostavili neukorćene, ali su tu da Srbiju ponesu i drže na rukama, ne znajući i ne pitajući jesu li njihova sela već jutros daleke pučine?..
Eto Srbije, Srblja i nesrblja koji će doveka biti neumireni na zemlji dok je čvrsto i prkosno gaze, a najpitomijeg i najoboženijeg naroda kad zemlja uzmakne s komšijog praga, kad zariče tuđinska stoka, zaplače nejač neznanih majki, zaropće starost iz palih udžerica…
Nije to Srbija Biljane Srbljanović, fukare, ni liferanata izmestkih što sabiraju i preplaćuju lelek i naricanje.
Dovoljna je njima kazna to što jesu, najcrnja robija što nikada neće biti ova Srbija o kojoj pišem, a sve bi dali samo da mogu, zato je i mrze toliko!
Ovo je amanet pradedova koji ćemo ostaviti praunucima.
Drugo nemamo. Drugo nam i ne treba, ako to ne zatremo!
Staće Srbija na noge, oplakaćemo žrtve, prezreti nesoje ne pominjući ih, povući će se vode, jer ne može n ta sila dalje od života!
A, život mora dalje! Nesreća je izreciva, glupost je reći da nema dovoljno reči za nju, ali stožina oko koje smo se sabrali, vapaji koje su čuli i gluvi, muku koju su videli i slepi, stradalništvo u kojem su pomogli i bogalji- e, to jeste neizrecivo!
Zbog toga je Srbija nebeska, ko’lko god se fukara sprdala i potkusurivala time!
Ne zato što je bogu bliža, il’ draža, već što u stradalništvu nadvisi sebe i ne da koren, ukamenjen i zatravljen u ovu šaku grobne zemlje, ne pitajući čiji je?! Naš je! Svačiji!
Srblje i nesrblje, sve je to naša Srbija- ponosna živeti i ponosna mreti da bi se živelo na njoj!
Mihailo Medenica
субота, 3. мај 2014.
ПОКОЉ СРБА МОЖЕ ДА ПОЧНЕ...
НЕ ЗАБОРАВИМО "ОЛУЈУ", ЗЛОЧИН КОЈИ ЈОШ ТРАЈЕ
PORUKA DR FRANJE TUĐMANA HRVATSKIM GRAĐANIMA
SRPSKE NACIONALNOSTI
Dana 4. avgusta 1995.
čitano sa svih hrvatskih radio
stanica na svakih sat vremena
(P R E P I S)
Budući da su propali svi dosadašnji pokušaji, pa i jučerašnji pregovori u Ženevi, i hrvatskih vlasti i međunarodne zajednice za mirnu reintegraciju hrvatskih okupiranih krajeva;
Budući da začetnici pobune u Hrvatskoj, Martić i dr., umjesto da se odazovu pozivu za mirnu reintegraciju, nastavljaju rat protiv hrvatske države i zajedno sa kolovođama pobune u Bosni, Karadžićem i dr., kuju nove osvajačke planove za zajedničko osvajanje zaštićene zone Bihać, što Hrvatska ne može dopustiti;
Budući da hrvatski i bosanski Srbi ne samo da sprječavaju povratak prognanika već i nastavljaju s progonom nesrpskog stanovništva;
Budući da srpski ekstremisti od samih početaka pobune pa i sada prizivlju u pomoć ostatke talijanskog fašizma, nudeći podjelu hrvatskog teritorija između talijanskog i srpskog imperijalizma;
Budući da razularene paravojne srpske postrojbe, i dalje vrše terorističke napadaje na civilno pučanstvo od Slavonije do Dalmacije, granatiraju hrvatska područja i gradove Otočac, Gospić, Karlovac, pa i za vrijeme dok u Ženevii s hrvatskom delegacijom vode političke razgovore o mirnoj reintegraciji, ponovo bombardiraju i područje Dubrovnika gdje su pale nove ljudske žrtve;
I budući da su svi pokušaji, te države i međunarodne zajednice, da pobunom otuđeni dijelovi hrvatskog teritorija budu na miran način vraćeni pod hrvatski suverenitet bili odbačeni i izigrani, hrvatska je država prinuđena da poduzme vojno-redarstvene korake za ponovno uključivanje navedenih okupiranih područja u svoj ustavno-pravni poredak.
Prisiljeni smo na takvu odluku da bismo, nakon četiri godine uzaludnog pregovaranja stali na kraj daljem izigravanju hrvatske i međunarodne javnosti i da bismo osigurali početak vraćanja prognanika na njihova ognjišta.
Stoga u ime demokratske vlasti Hrvatske:
- Pozivam pripadnike srpskih paravojnih postrojbi, koji su svojevoljno ili prisilno mobilizirani u paravojne srpske postrojbe da predaju oružje hrvatskim vlastima uz jamstvo da će im biti udijeljena amnestija prema važećim hrvatskim zakonima.
- Pozivam inicijatore pobune da shvate uzaludnost svoga pothvata i njegovu štetnost za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, ako ustraju u pobuni, da se predaju hrvatskim vlastima i prihvate oprost ili pravično suđenje za svoje prijestupe.
- Pozivam hrvatske građane srpske nacionalnosti, koji nisu aktivno sudjelovali u pobuni, da ostanu kod svojih kuća, i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu, dočekaju hrvatsku vlast, uz jamstvo da će im se dati sva građanska prava i omogućiti izbori za lokalnu samoupravu hrvatskom ustavu i Ustavnom zakonu uz prisutnost međunarodnih promatrača.
- Pozivam predstavnike Srbije i Crne Gore (i njihove SR Jugoslavije) da prestanu podupirati ekstremiste s okupiranih hrvatskih područja, što se očitovalo i na jučerašnjim ženevskim pregovorima na kojima je sudjelovao i jugoslavenski otpravnik poslova kad su hrvatski Srbi odbili prihvatiti mirnu reintegraciju okupiranih područja. To bi bio prvi korak prema općem rješenju hrvatsko-srpskih odnosa na čitavom interesnom prostoru dva susjedna naroda, odnosno normalizacije odnosa na osnovama međunarodnog priznanja.
- Odlučni smo da prekinemo patnje i neizvjesnost hrvatskih prognanika s okupiranih područja, a da hrvatskim Srbima zajamčimo ljudska i etnička prava u ustavno-pravnom poretku demokratske Hrvatske.
петак, 2. мај 2014.
КЕП
"АКО ВАМ КАЖЕМ КО САМ МОРАЋУ ДА ВАС УБИЈЕМ..."
Хрватска ухваћена у лажи: документа тајних служби показала да Драган Васиљковић није био у Книну када су чињени злочини које му Хрватска приписује
Зашто пуних осам година у затвору чами Капетан Драган, цењени командант, родољуб и српски херој? Званично се води као лице у административном притвору. Већ осам година се као неосуђено лице бори за глас и правду, што му аустралијски закон ускраћује. Зар овде није реч о кршењу људских права?
А почело је тако што је на вест о почетку немира у бившој Југославији 1991. године, која га је затекла у Америци похитао у отаџбину и понудио своју помоћ. Ообзиром на завршену школу резервних официра у Мелбурну, елитној јединици аустралијске војске и војно знање стечено по заливским емиратима његова помоћ је била драгоцена.
Заједно са бившим британским војним падобранцем Мартином Линчом основао је центар за обуку полиције Крајине, а затим и специјалну јединицу војске у Крајини. Била је то изузетно дисциплинована и добро вођена јединица, па је њен командант ускоро понео епитет часног српског хероја, под именом Капетан Драган а јединица "Црвене беретке" или "Книнџе", чија је маскота био медведић нађен у шуми у току борби а који је сада становник београдског зоолошког врта. Исте године основао је Фонд "Капетан Драган" који је прикупио милионе долара за 67.000 ратних жртава, укључујући 12.000 деце - ратне сирочади. Овај фонд је имао кључну улогу у снабдевању српских болница и становништва медицинским материјалом и лековима током периода санкција. После две године, поново се вратио у Крајину и основао "Алфа камп" за обуку војске. Крајем рата, за своју храброст је од српске владе, добио "Сребрни бодеж".
2001. је Хашки трибунал изјавио да не постоје никакви компромитујући докази ни оптужбе против њега.
Иако су му српски пријатељи и колеге саветовали да се не враћа у Аустралију јер је сувише ризично, Капетан Драган их није послушао.
И, неочекивано, након хапшења Анте Готовине, Хрватска га је оптужила за ратне злочине и то по два основа: злостављање ратних заробљеника и злочин против цивилног становништва. Ухапшен је јануара месеца 2006. године у Аустралији, као њен држављанин, по захтеву Хрватске. Тада је почела његова одисеја пред аустралијским правосуђем. Министар унутрашњих послова је донео одлуку да буде изручен Хрватској, али је хрватска ухваћена у лажи.
Да није невин већ би био или осуђен или испоручен зар не?
.jpg)
Пријавите се на:
Постови (Atom)