ПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ (Pygromorphella serbica Pancic)

Као што је у биљном свету Панчићева оморика симбол Националног парка Тара, тако је у животињском свету његов симбол Панчићев скакавац.

Наш познати ботаничар, али и добар познавалац скакаваца и зрикаваца, др Јосиф Панчић пронашао је у западној Србији нову, реликтну врсту скакавца. Дуго су затим тражени примерци ове нове врсте, све док 1955. године зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву није пошло за руком да нађе ларве ове врсте, а следећих година и одрасле примерке. Матвејев је утврдио да је Панчићев скакавац (Pygromorphella serbica Pancic) реликтна и ендемична врста влажних реликтних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине.

Панчићев скакавац је величине 18 - 35 мм, пролази кроз шест ларвених стадијума и не лети јер има редукована покрилца и закржљала крила. У зависности од подлоге на којој живи постоји зелени, мрки, сивкасти и риђе обојени. Ово је хелиофитна врста и потребно јој је доста светлости на станишту.

Угрожен је због уништавања његових станишта, односно сече шума црног бора и вађења пањева, јер његове ларве презимљују само у пањевима црног бора.

"БЕЛИ АНЂЕО" МИЛЕШЕВСКИ ЈЕ УНИВЕРЗАЛНИ СИМБОЛ СВЕКОЛИКОГ МИРА

Средњовековни манастир Милешева – храм Светог Спаса задужбина је српског краља Владислава Немањића. Подигнут је између 1218. и 1219. године. Током свог постојања је за Србе имао изузетан значај а најважнији датум у његовој историји је 1237. година када је краљ Владислав пренео из Трнова (Бугарска) тело свога стрица архиепископа Саве (Светог Саве) у манастир. Због свечевог тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузима друго место, одмах после Студенице, и у српским средњовековним сачуваним изворима помиње се као „велики манастир“ и као манастир Светог Саве.

У светским оквирима, манастир је чувен по својој фресци „Бели Анђео“. На слици су приказане две мироснице и анђео обучен у бели хитон како седи, или, обзиром на раширена крила, лебди изнад мермерне гробне плоче и руком показује гроб у коме се налазе посмртни повоји. Испод њега насликани су уснули војници који су чували гробницу како би спречили Христове ученике  да тајно однесу тело и тиме његову посмртну славу учине још већом од оне коју је за свог земаљског живота стекао. С обзиром на улогу коју има у причи чији је садржај приказан на фресци, "Бели анђео" је у ствари Арханђел Гаврило, који свој задатак весника Божијих тајни обавља и овде, објављујући свету Христово Васкрсење.

Слика "Белог Анђела" - поздрав космосу

Колико је фреска “Белог анђела” очарала свет током двадесетог века говори и податак да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос. Предивни анђео из Милешеве одабран је као универзални симбол свеколиког мира.