5. ОКТОБАР - ТАДА ЈЕ РУШЕНА СРБИЈА А НЕ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ

На 14. годишњицу 5. октобра многи се већ од раних јутарњих часова питају, а и током дана ће се питати: шта нам је то донео а шта однео 5. октобар 2000. године?

Наравно да би његове од Запада, који је сам себе прозвао међународном заједницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних алхемичара, који у животу ни председници савета станара својих зграда никад нису били, обијача Народне скупштине, разбијача стакала по излозима Београда, којекаквих беспосличара… волеле да се тај њихов дан пише великим словом. Да се прогласи државним празником! Али, мало је оних који уопште желе да га се сете, а камоли с радошћу. Јер међу тим уличним превратницима, било је и оних који су га се први одрекли, који су издали његове и своје идеале.

Шта нам је донео 5. октобар?

Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку овог простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.

И шта нам је још донео 5. октобар?

Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор.

Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су понижење и срамота новинарства.

Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили. Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отмичаре много чега што је народ деценијама стварао и створио.

Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који нам воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале.

Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам је остало на костима.

Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечијих вртића, здравствених установа…

Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака.

Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада спроводи све оно што није стигло да се спроведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало, у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.

А шта нам је однео!

Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо.

Однео нам је државу, којој ни над-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз.

Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игруи културу, и забаву, и спорт…

Однео нам је 5. октобар и добар део оних који га на крилима лажи и плаћеништва и донели. Јер нису више потребни својим белосветским газдама. Па су их наследили они који су 5. октобра 2000. године били њихови жестоки противници. Да они наставе онде где су петооктобарци стали. Па ће народ ове земље имати прилику да се увери како ће и шта ће они – ти жестоки противници признавања Косова, приватизације, задуживања… Народ ће имати прилику да види и чује. А до тада – ко преживи…

А господи петооктобарцима никако није јасно да се они нису у тој петооктобарској ујдурми, у том свеопштем хаосу по београдским улицама борили против Слободана Милошевића и његовог режима. Њима никако не иде у главу да они нису њега рушили, као што су мислили.

Тада је, господо, рушена Србија! Рушен је и у црно завијен српски народ!

То је било у питању. А не Слободан, који је ни коју годину раније био вашим газдама фактор мира и стабилности на Балкану.

А сада, четрнаест година после свега, готово да је и неважно шта је Србима и читавој Србији донео а шта однео тај наметнути дан, односно та ноћ. Јер, лепо је народ рекао а Вук записао: Чувај ти мене од свога, а од туђега ћу се ја сам чувати.

према писању Милоша Кордића

БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА АМЕРИКА ...

Вера у Америку као земљу идеалног капитализма завршено је поглавље светске историје. Ширећи демократију и мир диљем света, а нас ипак највише дотиче сопствено искуство, главни је кривац за крвопролиће у бившој Југославији а све из разлога што јој није одговарало да се проблеми на Балкану реше мирним путем. Најгори учесник на политичкој сцени биo је Ричард Холбрук. Американци су изабрали погрешног човека са погрешним идејама. Многе погрешне идеје и нису његове него су то идеје Стејт Дипартмента али их је он учинио још горим, намерно или случајно. Јер тај приступ, без икаквих измена, коришћен је у низу земаља, стварајући хаос, несрећу и погром. За оне са слабим памћењем и интелектом не вреди наводити називе тих држава. Остали, којима је Бог дао памет и није одузео веру знају о којим земљама је реч.

ПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ (Pygromorphella serbica Pancic)

Као што је у биљном свету Панчићева оморика симбол Националног парка Тара, тако је у животињском свету његов симбол Панчићев скакавац.

Наш познати ботаничар, али и добар познавалац скакаваца и зрикаваца, др Јосиф Панчић пронашао је у западној Србији нову, реликтну врсту скакавца. Дуго су затим тражени примерци ове нове врсте, све док 1955. године зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву није пошло за руком да нађе ларве ове врсте, а следећих година и одрасле примерке. Матвејев је утврдио да је Панчићев скакавац (Pygromorphella serbica Pancic) реликтна и ендемична врста влажних реликтних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине.

Панчићев скакавац је величине 18 - 35 мм, пролази кроз шест ларвених стадијума и не лети јер има редукована покрилца и закржљала крила. У зависности од подлоге на којој живи постоји зелени, мрки, сивкасти и риђе обојени. Ово је хелиофитна врста и потребно јој је доста светлости на станишту.

Угрожен је због уништавања његових станишта, односно сече шума црног бора и вађења пањева, јер његове ларве презимљују само у пањевима црног бора.

"БЕЛИ АНЂЕО" МИЛЕШЕВСКИ ЈЕ УНИВЕРЗАЛНИ СИМБОЛ СВЕКОЛИКОГ МИРА

Средњовековни манастир Милешева – храм Светог Спаса задужбина је српског краља Владислава Немањића. Подигнут је између 1218. и 1219. године. Током свог постојања је за Србе имао изузетан значај а најважнији датум у његовој историји је 1237. година када је краљ Владислав пренео из Трнова (Бугарска) тело свога стрица архиепископа Саве (Светог Саве) у манастир. Због свечевог тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузима друго место, одмах после Студенице, и у српским средњовековним сачуваним изворима помиње се као „велики манастир“ и као манастир Светог Саве.

У светским оквирима, манастир је чувен по својој фресци „Бели Анђео“. На слици су приказане две мироснице и анђео обучен у бели хитон како седи, или, обзиром на раширена крила, лебди изнад мермерне гробне плоче и руком показује гроб у коме се налазе посмртни повоји. Испод њега насликани су уснули војници који су чували гробницу како би спречили Христове ученике  да тајно однесу тело и тиме његову посмртну славу учине још већом од оне коју је за свог земаљског живота стекао. С обзиром на улогу коју има у причи чији је садржај приказан на фресци, "Бели анђео" је у ствари Арханђел Гаврило, који свој задатак весника Божијих тајни обавља и овде, објављујући свету Христово Васкрсење.

Слика "Белог Анђела" - поздрав космосу

Колико је фреска “Белог анђела” очарала свет током двадесетог века говори и податак да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос. Предивни анђео из Милешеве одабран је као универзални симбол свеколиког мира.

ЈЕДИНИ САВЕЗНИК СРБИЈЕ ЈЕ ПУТИН

Недавно је овај свет напустио Добрица Ћосић, један од највећих српских писаца, академик и политичар...

У свом последњем интервјуу, прилично суморним тоном описао цео 20. век, закључно са актуелним тренутком, луцидно и аргументовано, са мноштвом непобитних чињеница. Посебно је нагласио да се однос великих европских сила према Србији суштински уопште није мењао, с обзиром на то да су њихови ултиматуми уочи светских ратова 1914. и 1941. године имали много сличности, а да се такав однос европских престоница према Србији наставља и у садашњем времену: „Наравно, нико нам не поставља ратне ултиматуме, али мислим да су данас ти притисци перфиднији у својој методологији јер се преносе на економску сферу, на целокупан живот народа.“ 

Кључ решења за излазак из зачараног круга цикличних западних притисака на Србију и последичног страдања нашег народа  првенствено види у успостављању нових стратешких савезништава. 

Конкретно, искључио је могућност договора са немачком кацеларком Ангелом Меркел, рекавши за њу да је превише агресивна, и да наступа према Србима „са реваншистичком страшћу“, чиме је могући избор српских стратешких савезника у будућности свео на само једно име: Путин. Порука за будућност истоветна са речима Светог Петра Цетињског који је у последњим овоземаљским тренуцима поручио наследницима: „Моли се Богу и држи се Русије“. 

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_05_19/Amanet-Dobrice-Cosica-jedini-realni-saveznik-Srbije-je-Putin-4689/

ОВО СЕ ЈУЧЕ ЦЕО ДАН БРИСАЛО СА ИНТЕРНЕТА

5 days ago · 10,510 views · stats

ПОДЛО ДО УЖАСА

УКИНУЛИ УЛИЦУ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ У БЕОГРАДУ

УКИНУЛИ ВОЈВОДУ СТЕПУ.
Ово обавештење треба постављати под свим насловима и темама, и ширити даље:
ПО РЕШЕЊУ ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА, БРОЈ 015-153/ 13-с-20, „СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА БР.57/ 1-21″ ОД 29.11.2013. ГОДИНЕ,…РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД, СЛУЖБА ЗА КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ИЗДАЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ
УЛИЦА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАЈЕ УЛИЦА ГЕНЕРАЛА ШТЕФАНИКА, (бројеви остају исти).
У потпису директор 10.04.2014.
Обавештење је стављено на сваком улазу у насељу Степа на Вождовцу.
Ово је допринос садашње СНС власти (Синиша Мали, председник Привременог органа Града је кадар Вучићеве СНС странке) прослави стогодишњице Првог светског рата, у коме је Српски народ прошао голготу, а Војвода Степа однео прву победу у бици на Церу 1914 над АУСТРОУГАРСКИМ АГРЕСОРОМ. Претходно је Степа у Првом балканском рату истеривао Турке са Српских земаља.
Сви медији су ћутали о овоме,