5. ОКТОБАР - ТАДА ЈЕ РУШЕНА СРБИЈА А НЕ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ

На 14. годишњицу 5. октобра многи се већ од раних јутарњих часова питају, а и током дана ће се питати: шта нам је то донео а шта однео 5. октобар 2000. године?

Наравно да би његове од Запада, који је сам себе прозвао међународном заједницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних алхемичара, који у животу ни председници савета станара својих зграда никад нису били, обијача Народне скупштине, разбијача стакала по излозима Београда, којекаквих беспосличара… волеле да се тај њихов дан пише великим словом. Да се прогласи државним празником! Али, мало је оних који уопште желе да га се сете, а камоли с радошћу. Јер међу тим уличним превратницима, било је и оних који су га се први одрекли, који су издали његове и своје идеале.

Шта нам је донео 5. октобар?

Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је идеологију потпуно страну човеку овог простора, а Србима посебно. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере.

Да би се догодио 5. октобар, морао је да нам се донесе осиромашени уранијум и безбројне болести с њим и од њега.

И шта нам је још донео 5. октобар?

Донео нам је тобожње наше власти пуне незналица, неспособњаковића и мрзилаца свега што је Србија, свега што су Срби и свега што је српско. Донео нам је хаос у коме не зна ни где је крај а где је почетак било чега. Донео нам је раздор.

Донео нам је своје нељудско и антипородично радно време. Донео нам је смеће од својих америчких филмова. Донео нам је медије, уз заиста ретке изузетке, који су понижење и срамота новинарства.

Донео нам је наметање кривице за оно за шта нисмо криви. Донео нам је председнике извињаваоце за оно што никад и никоме нисмо учинили. Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отмичаре много чега што је народ деценијама стварао и створио.

Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је иностране амбасадоре који нам воде наше политичаре и до тоалета. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале.

Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је (и довео) однекуд из белог света тобожње експерте, а нашег порекла, за све и свашта, који су нам одрали и ово мало коже што нам је остало на костима.

Донео нам је немерљиве количине дроге, алкохола. Донео нам је разне полиције и жандарме, који су углавном беспомоћни, јер се број злочина шири невиђеном брзином, а њих нам је, полицајце и жандарме, поставио испред школа, дечијих вртића, здравствених установа…

Донео нам је професионалну војску чији се припадници упућују у бели, широки и ратовима захваћени свет. Али их нема на Косову и Метохији. Али их нема у Рашкој области, у којој царују Пријатељи Санџака.

Донео нам је американизацију свега и у свему: од телевизијских слагалица до назива фирми. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну окупацију. У којој се сада спроводи све оно што није стигло да се спроведе протеклих година, од 5. октобра 2000. године. Америка не спава, Европска унија не спава, Нато не спава. Бар кад је ово Србије што је остало, у питању. Јер услови за пријем у Европску унију, ту лаж од било какве уније, множе се и постављају један за другим.

А шта нам је однео!

Однео нам је систем који у многим својим сегментима није ваљао, али га је требало мењати, дорађивати, побољшавати – био би бољи од овога што сада имамо.

Однео нам је државу, којој ни над-данас не знамо границе. Однео нам је Косово и Метохију. Односи нам Војводину, Рашку област, југ Србије… Где је крај? Однео нам је економију: и банке, и привреду, и у привреди, беспоговорном и невиђеном пљачкашком приватизацијом, све што је радило и производило. Однео нам је дакле производњу и извоз.

Однео нам је школство, породицу, отео нам је децу, однео нам је васпитање. Свакодневно нам односи део по део онога што смо били: и традицију, и национално осећање, и знање, и веру, и песму и игруи културу, и забаву, и спорт…

Однео нам је 5. октобар и добар део оних који га на крилима лажи и плаћеништва и донели. Јер нису више потребни својим белосветским газдама. Па су их наследили они који су 5. октобра 2000. године били њихови жестоки противници. Да они наставе онде где су петооктобарци стали. Па ће народ ове земље имати прилику да се увери како ће и шта ће они – ти жестоки противници признавања Косова, приватизације, задуживања… Народ ће имати прилику да види и чује. А до тада – ко преживи…

А господи петооктобарцима никако није јасно да се они нису у тој петооктобарској ујдурми, у том свеопштем хаосу по београдским улицама борили против Слободана Милошевића и његовог режима. Њима никако не иде у главу да они нису њега рушили, као што су мислили.

Тада је, господо, рушена Србија! Рушен је и у црно завијен српски народ!

То је било у питању. А не Слободан, који је ни коју годину раније био вашим газдама фактор мира и стабилности на Балкану.

А сада, четрнаест година после свега, готово да је и неважно шта је Србима и читавој Србији донео а шта однео тај наметнути дан, односно та ноћ. Јер, лепо је народ рекао а Вук записао: Чувај ти мене од свога, а од туђега ћу се ја сам чувати.

према писању Милоша Кордића

БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА АМЕРИКА ...

Вера у Америку као земљу идеалног капитализма завршено је поглавље светске историје. Ширећи демократију и мир диљем света, а нас ипак највише дотиче сопствено искуство, главни је кривац за крвопролиће у бившој Југославији а све из разлога што јој није одговарало да се проблеми на Балкану реше мирним путем. Најгори учесник на политичкој сцени биo је Ричард Холбрук. Американци су изабрали погрешног човека са погрешним идејама. Многе погрешне идеје и нису његове него су то идеје Стејт Дипартмента али их је он учинио још горим, намерно или случајно. Јер тај приступ, без икаквих измена, коришћен је у низу земаља, стварајући хаос, несрећу и погром. За оне са слабим памћењем и интелектом не вреди наводити називе тих држава. Остали, којима је Бог дао памет и није одузео веру знају о којим земљама је реч.

ПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ (Pygromorphella serbica Pancic)

Као што је у биљном свету Панчићева оморика симбол Националног парка Тара, тако је у животињском свету његов симбол Панчићев скакавац.

Наш познати ботаничар, али и добар познавалац скакаваца и зрикаваца, др Јосиф Панчић пронашао је у западној Србији нову, реликтну врсту скакавца. Дуго су затим тражени примерци ове нове врсте, све док 1955. године зоогеографу и орнитологу Сергију Матвејеву није пошло за руком да нађе ларве ове врсте, а следећих година и одрасле примерке. Матвејев је утврдио да је Панчићев скакавац (Pygromorphella serbica Pancic) реликтна и ендемична врста влажних реликтних шума црног бора и црњуше средњег тока реке Дрине.

Панчићев скакавац је величине 18 - 35 мм, пролази кроз шест ларвених стадијума и не лети јер има редукована покрилца и закржљала крила. У зависности од подлоге на којој живи постоји зелени, мрки, сивкасти и риђе обојени. Ово је хелиофитна врста и потребно јој је доста светлости на станишту.

Угрожен је због уништавања његових станишта, односно сече шума црног бора и вађења пањева, јер његове ларве презимљују само у пањевима црног бора.

"БЕЛИ АНЂЕО" МИЛЕШЕВСКИ ЈЕ УНИВЕРЗАЛНИ СИМБОЛ СВЕКОЛИКОГ МИРА

Средњовековни манастир Милешева – храм Светог Спаса задужбина је српског краља Владислава Немањића. Подигнут је између 1218. и 1219. године. Током свог постојања је за Србе имао изузетан значај а најважнији датум у његовој историји је 1237. година када је краљ Владислав пренео из Трнова (Бугарска) тело свога стрица архиепископа Саве (Светог Саве) у манастир. Због свечевог тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузима друго место, одмах после Студенице, и у српским средњовековним сачуваним изворима помиње се као „велики манастир“ и као манастир Светог Саве.

У светским оквирима, манастир је чувен по својој фресци „Бели Анђео“. На слици су приказане две мироснице и анђео обучен у бели хитон како седи, или, обзиром на раширена крила, лебди изнад мермерне гробне плоче и руком показује гроб у коме се налазе посмртни повоји. Испод њега насликани су уснули војници који су чували гробницу како би спречили Христове ученике  да тајно однесу тело и тиме његову посмртну славу учине још већом од оне коју је за свог земаљског живота стекао. С обзиром на улогу коју има у причи чији је садржај приказан на фресци, "Бели анђео" је у ствари Арханђел Гаврило, који свој задатак весника Божијих тајни обавља и овде, објављујући свету Христово Васкрсење.

Слика "Белог Анђела" - поздрав космосу

Колико је фреска “Белог анђела” очарала свет током двадесетог века говори и податак да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци. Исти сигнал је нешто касније послат и у космос. Предивни анђео из Милешеве одабран је као универзални симбол свеколиког мира.

ЈЕДИНИ САВЕЗНИК СРБИЈЕ ЈЕ ПУТИН

Недавно је овај свет напустио Добрица Ћосић, један од највећих српских писаца, академик и политичар...

У свом последњем интервјуу, прилично суморним тоном описао цео 20. век, закључно са актуелним тренутком, луцидно и аргументовано, са мноштвом непобитних чињеница. Посебно је нагласио да се однос великих европских сила према Србији суштински уопште није мењао, с обзиром на то да су њихови ултиматуми уочи светских ратова 1914. и 1941. године имали много сличности, а да се такав однос европских престоница према Србији наставља и у садашњем времену: „Наравно, нико нам не поставља ратне ултиматуме, али мислим да су данас ти притисци перфиднији у својој методологији јер се преносе на економску сферу, на целокупан живот народа.“ 

Кључ решења за излазак из зачараног круга цикличних западних притисака на Србију и последичног страдања нашег народа  првенствено види у успостављању нових стратешких савезништава. 

Конкретно, искључио је могућност договора са немачком кацеларком Ангелом Меркел, рекавши за њу да је превише агресивна, и да наступа према Србима „са реваншистичком страшћу“, чиме је могући избор српских стратешких савезника у будућности свео на само једно име: Путин. Порука за будућност истоветна са речима Светог Петра Цетињског који је у последњим овоземаљским тренуцима поручио наследницима: „Моли се Богу и држи се Русије“. 

опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_05_19/Amanet-Dobrice-Cosica-jedini-realni-saveznik-Srbije-je-Putin-4689/

ОВО СЕ ЈУЧЕ ЦЕО ДАН БРИСАЛО СА ИНТЕРНЕТА

5 days ago · 10,510 views · stats

ПОДЛО ДО УЖАСА

УКИНУЛИ УЛИЦУ ВОЈВОДЕ СТЕПЕ У БЕОГРАДУ

УКИНУЛИ ВОЈВОДУ СТЕПУ.
Ово обавештење треба постављати под свим насловима и темама, и ширити даље:
ПО РЕШЕЊУ ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА ГРАДА БЕОГРАДА, БРОЈ 015-153/ 13-с-20, „СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА БР.57/ 1-21″ ОД 29.11.2013. ГОДИНЕ,…РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД, СЛУЖБА ЗА КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ИЗДАЈЕ ОБАВЕШТЕЊЕ
УЛИЦА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ ПОСТАЈЕ УЛИЦА ГЕНЕРАЛА ШТЕФАНИКА, (бројеви остају исти).
У потпису директор 10.04.2014.
Обавештење је стављено на сваком улазу у насељу Степа на Вождовцу.
Ово је допринос садашње СНС власти (Синиша Мали, председник Привременог органа Града је кадар Вучићеве СНС странке) прослави стогодишњице Првог светског рата, у коме је Српски народ прошао голготу, а Војвода Степа однео прву победу у бици на Церу 1914 над АУСТРОУГАРСКИМ АГРЕСОРОМ. Претходно је Степа у Првом балканском рату истеривао Турке са Српских земаља.
Сви медији су ћутали о овоме,

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: НЕБЕСКА СРБИЈА

Odazvao sam se vapaju stradalnika kojima je niz reku otišlo sve, do golih žovota. Životi će se, bogu hvala, nastaviti, nažalost, pobrojaćemo i oplakati žrtve, ali život će se nastaviti. Može i mora.
Odazvao sam se, rekoh, vapaju, a ne pozivu patetičnog čoveka koji je preuzeo ingerencije Boga, stav Putina i retoriku Đinđića!
Muka mi je, zaista, od te laži, jer sam u vodi do kolena video koliko je ogoljena, a s druge strane, daleko je iskrenija od sveg što je takozvani opozicioni korpus učinio, jer nije učinio ništa!
No, ovo nije slovo o političkim kurvama i bircuz politikantima koji su pokušali da u muljevitoj vodi zaplivaju, kako talogu i priliči, već o Srbiji, zemlji dobrano pakosnih ljudi u tuđoj sreći, i božanskog naroda u zajedničkoj nesreći!
Ovo je slovo radosti u boli, jer još smo ljudi, ljudine, nadljudi- gola kosti i koža, a srca i duše u svakome za po trojicu i za po tri života!!!
Bogu hvala, ništa se od poganog semena, a mislim na svu mitingašku fukaru, nije suštinski zapatilo u nama, ma za koga ko da je glasao. Još nije, valjda i neće!
U nama je onog pradedovskog, opančarskog, motikaškog, zaprežnog, kosidbenog: kad se začuje vapaj ostavlja se kućevni prag i trči, bezglavce i bez daha…
Još je u nama amaneta mobe, kad se s njive samo ženi dovikne: „Odoh“, pa gde i koliko treba?!
Još je onog inata, čvrstote i čistote koja je pregazila Albaniju, strebila vaške i šugu, pa trkom u otadžbinu i za otadžbinu!
Još u nama biju i klepala i zavetna zvona, još se od svoje dece opraštamo da spašavamo tuđu- jer svako je dete naše!
Načeli su nas gradovi, ali nas, videh, i gord sam na moje Srbe i Srbiju, nisu pojeli, jer se kroz bujice, vode, blato, bespuća, neke nove „plave grobnice“ probijamo držeći se za korene duboko zatravljene i potkamenjene u sela iz kojih nismo, ali jesmo svi do jednog, i svi kao jedan!
Nije ovo patetični slog, već skoro kroz suze, u praskozorje, ispisano jevađelje o Srbiji koja jeste nebeska, jer je kao ovozemaljska prečesto prokletnica, ali kako se nad sobom, mukom izdigne, eto je u destercu, liturgiji, molebanu, eto je svete i svetosne kao kandila i mirsne kao hilandarskog tamjana.
Eto je i mujezinske, eto je svakoverne i bezverne, eto je u vodi do čela i ruku podigntih nad vodom, a na rukama nevoljnici, bez imena, vere i bogomolje!
Eto je Srbija u koju su hodočastili kosovski beskućnici da ne dozvole tuđe kuće pošast da zatre, a svojih odavno nemaju!
Eto Srbije kojoj su Amfilohijevi Srbi i Miraševi Crnogorci prtitrčali kao bratu kad ga u šumi opkole vuci i priteraju u jarugu.
Eto Srbije u kojoj su Rusi u još jednom jurišu, Makedonca golih ruku i prsa u bujici, Hrvata<https://blogger.googleusercontent.com/img/proxy/AVvXsEgZn5ngxVCPzn7P8R81q-SV1FtoYUXDH3G4aoVDtsKsamwv5qisFWhyfdtD1GX4YbHW_wGl50zDq7KoGbcarZaWv376z-LLNGS38DrMSoebooHne25PDpBrnEkR7-hoYRDhMKD9YcUvTyQto3VtPcGaQ5s9wTNr0vRl0ld-FupjEWTplA=s0-d-e1-ft> i Slovenaca u kao na vodobranima pred Zagrebom i Ljubljanom, eto doveka prvih prekordinskih Srba koji su svoje reke ostavili neukorćene, ali su tu da Srbiju ponesu i drže na rukama, ne znajući i ne pitajući jesu li njihova sela već jutros daleke pučine?..
Eto Srbije, Srblja i nesrblja koji će doveka biti neumireni na zemlji dok je čvrsto i prkosno gaze, a najpitomijeg i najoboženijeg naroda kad zemlja uzmakne s komšijog praga, kad zariče tuđinska stoka, zaplače nejač neznanih majki, zaropće starost iz palih udžerica…
Nije to Srbija Biljane Srbljanović, fukare, ni liferanata izmestkih što sabiraju i preplaćuju lelek i naricanje.
Dovoljna je njima kazna to što jesu, najcrnja robija što nikada neće biti ova Srbija o kojoj pišem, a sve bi dali samo da mogu, zato je i mrze toliko!
Ovo je amanet pradedova koji ćemo ostaviti praunucima.
Drugo nemamo. Drugo nam i ne treba, ako to ne zatremo!
Staće Srbija na noge, oplakaćemo žrtve, prezreti nesoje ne pominjući ih, povući će se vode, jer ne može n ta sila dalje od života!
A, život mora dalje! Nesreća je izreciva, glupost je reći da nema dovoljno reči za nju, ali stožina oko koje smo se sabrali, vapaji koje su čuli i gluvi, muku koju su videli i slepi, stradalništvo u kojem su pomogli i bogalji- e, to jeste neizrecivo!
Zbog toga je Srbija nebeska, ko’lko god se fukara sprdala i potkusurivala time!
Ne zato što je bogu bliža, il’ draža, već što u stradalništvu nadvisi sebe i ne da koren, ukamenjen i zatravljen u ovu šaku grobne zemlje, ne pitajući čiji je?! Naš je! Svačiji!
Srblje i nesrblje, sve je to naša Srbija- ponosna živeti i ponosna mreti da bi se živelo na njoj!
Mihailo Medenica

ПОКОЉ СРБА МОЖЕ ДА ПОЧНЕ...

НЕ ЗАБОРАВИМО "ОЛУЈУ", ЗЛОЧИН КОЈИ ЈОШ ТРАЈЕ

PORUKA DR FRANJE TUĐMANA HRVATSKIM GRAĐANIMA

SRPSKE NACIONALNOSTI

Dana 4. avgusta 1995. 

čitano sa svih hrvatskih radio

stanica na svakih sat vremena

(P R E P I S)

Budući da su propali svi dosadašnji pokušaji, pa i jučerašnji pregovori u Ženevi, i hrvatskih vlasti i međunarodne zajednice za mirnu reintegraciju hrvatskih okupiranih krajeva;

Budući da začetnici pobune u Hrvatskoj, Martić i dr., umjesto da se odazovu pozivu za mirnu reintegraciju, nastavljaju rat protiv hrvatske države i zajedno sa kolovođama pobune u Bosni, Karadžićem i dr., kuju nove osvajačke planove za zajedničko osvajanje zaštićene zone Bihać, što Hrvatska ne može dopustiti;

Budući da hrvatski i bosanski Srbi ne samo da sprječavaju povratak prognanika već i nastavljaju s progonom nesrpskog stanovništva;

Budući da srpski ekstremisti od samih početaka pobune pa i sada prizivlju u pomoć ostatke talijanskog fašizma, nudeći podjelu hrvatskog teritorija između talijanskog i srpskog imperijalizma;

Budući da razularene paravojne srpske postrojbe, i dalje vrše terorističke napadaje na civilno pučanstvo od Slavonije do Dalmacije, granatiraju hrvatska područja i gradove Otočac, Gospić, Karlovac, pa i za vrijeme dok u Ženevii s hrvatskom delegacijom vode političke razgovore o mirnoj reintegraciji, ponovo bombardiraju i područje Dubrovnika gdje su pale nove ljudske žrtve;

I budući da su svi pokušaji, te države i međunarodne zajednice, da pobunom otuđeni dijelovi hrvatskog teritorija budu na miran način vraćeni pod hrvatski suverenitet bili odbačeni i izigrani, hrvatska je država prinuđena da poduzme vojno-redarstvene korake za ponovno uključivanje navedenih okupiranih područja u svoj ustavno-pravni poredak.
Prisiljeni smo na takvu odluku da bismo, nakon četiri godine uzaludnog pregovaranja stali na kraj daljem izigravanju hrvatske i međunarodne javnosti i da bismo osigurali početak vraćanja prognanika na njihova ognjišta.

Stoga u ime demokratske vlasti Hrvatske:

• Pozivam pripadnike srpskih paravojnih postrojbi, koji su svojevoljno ili prisilno mobilizirani u           paravojne srpske postrojbe da predaju oružje hrvatskim vlastima uz jamstvo da će im biti udijeljena amnestija prema važećim hrvatskim zakonima.
• Pozivam inicijatore pobune da shvate uzaludnost svoga pothvata i njegovu štetnost za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, ako ustraju u pobuni, da se predaju hrvatskim vlastima i prihvate oprost ili pravično suđenje za svoje prijestupe.
• Pozivam hrvatske građane srpske nacionalnosti, koji nisu aktivno sudjelovali u pobuni, da ostanu kod svojih kuća, i bez bojazni za svoj život i svoju imovinu, dočekaju hrvatsku vlast, uz jamstvo da će im se dati sva građanska prava i omogućiti izbori za lokalnu samoupravu hrvatskom ustavu i Ustavnom zakonu uz prisutnost međunarodnih promatrača.
• Pozivam predstavnike Srbije i Crne Gore (i njihove SR Jugoslavije) da prestanu podupirati ekstremiste s okupiranih hrvatskih područja, što se očitovalo i na jučerašnjim ženevskim pregovorima na kojima je sudjelovao i jugoslavenski otpravnik poslova kad su hrvatski Srbi odbili prihvatiti mirnu reintegraciju okupiranih područja. To bi bio prvi korak prema općem rješenju hrvatsko-srpskih odnosa na čitavom interesnom prostoru dva susjedna naroda, odnosno normalizacije odnosa na osnovama međunarodnog priznanja.
• Odlučni smo da prekinemo patnje i neizvjesnost hrvatskih prognanika s okupiranih područja, a da hrvatskim Srbima zajamčimo ljudska i etnička prava u ustavno-pravnom poretku demokratske Hrvatske.

Zagreb, 4. "kolovoza" 1995. godine

КЕП

"АКО ВАМ КАЖЕМ КО САМ МОРАЋУ ДА ВАС УБИЈЕМ..."

Хрватска ухваћена у лажи: документа тајних служби показала да Драган Васиљковић није био у Книну када су чињени злочини које му Хрватска приписује

Зашто пуних осам година у затвору чами Капетан Драган, цењени командант, родољуб и српски херој?  Званично се води као лице у административном притвору. Већ осам година се као неосуђено лице бори за глас и правду, што му аустралијски закон ускраћује. Зар овде није реч о кршењу људских права?   

А почело је тако што је на вест о почетку немира у бившој Југославији 1991. године, која га је затекла у Америци похитао у отаџбину и понудио своју помоћ. Ообзиром на завршену школу резервних официра у Мелбурну, елитној јединици аустралијске војске и војно знање стечено по заливским емиратима његова помоћ је била драгоцена.

Заједно са бившим британским војним падобранцем Мартином Линчом основао је центар за обуку полиције Крајине, а затим и специјалну јединицу војске у Крајини. Била је то изузетно дисциплинована и добро вођена јединица, па је њен командант ускоро понео епитет часног српског хероја, под именом Капетан Драган а јединица "Црвене беретке" или "Книнџе", чија је маскота био медведић нађен у шуми у току борби а који је сада становник београдског зоолошког врта. Исте године основао је Фонд "Капетан Драган" који је прикупио милионе долара за 67.000 ратних жртава, укључујући 12.000 деце - ратне сирочади. Овај фонд је имао кључну улогу у снабдевању српских болница и становништва медицинским материјалом и лековима током периода санкција. После две године, поново се вратио у Крајину и основао "Алфа камп" за обуку војске. Крајем рата, за своју храброст је од српске владе, добио "Сребрни бодеж". 

2001. је Хашки трибунал изјавио да не постоје никакви компромитујући докази ни оптужбе против њега.

Иако су му српски пријатељи и колеге саветовали да се не враћа у Аустралију јер је сувише ризично, Капетан Драган их није послушао.

И, неочекивано, након хапшења Анте Готовине, Хрватска га је оптужила за ратне злочине и то по два основа: злостављање ратних заробљеника и злочин против цивилног становништва. Ухапшен је јануара месеца 2006. године у Аустралији, као њен држављанин, по захтеву Хрватске. Тада је почела његова одисеја пред аустралијским правосуђем. Министар унутрашњих послова је донео одлуку да буде изручен Хрватској, али је хрватска ухваћена у лажи. 

Да није невин већ би био или осуђен или испоручен зар не?

НА ЧАСТ АУСТРОУГАРСКОЈ ЦАРЕВИНИ...

МИРИС СМОЛЕ У ШУМИ У ЈИНДРИХОВИЦАМА

Свако стабло у овој шуми плаче, тече смола као што тече на сваком светом месту

У овој шуми на граници Чешке и Немачке, у близини монденске бање за богате Европљане у Карловим Варима почива, у једва видљивим хумкама, око 1.600 српских војника и официра, заробљених 1914. и 1915. године, током одбране Србије од Аустроугара. Више од 40.000 војних заробљеника, Руса, Италијана, а највише Срба, одведено је са фронта у тада највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске - Јиндриховице. У том малом месту, али и у другим логорима широм данашње Чешке, заувек су остали многи. Далеке 1932. године, њихове кости су сакупљене и сахрањене у маузолеју у Јиндриховицама - 7.100 српских војника и један број цивила. Кажу да је најстарији био српски деведесетогодишњи свештеник, а најмлађи његов осмогодишњи унук - на част аустроугарској царевини, ни света лица а ни деца нису била поштеђена. Изградњу маузолеја помогао је тадашњи председник Чехословачке, Томаш Масарик, лични пријатељ краља Александра I. Масарик није заборавио оно време када је, кријући се од Аустроугарских власти, у џепу носио - српски пасош! 

У поменутој шуми некада је био логор. Деценије су пролазиле, време и природа су је учиниле своје, па је војничко гробље постепено зарасло у шуму и заборав. Иако је маузолеј у Јиндриховицама после другог светског рата скоро заборављен, српска држава је о њему бринула. Али српска држава није знала за постојање војничког гробља у само пет километара удаљеној шуми. По закону, војничка гробља се штите сто година, после тога престаје њихова заштита. Маузолеј повремено посете српски туристи, а Јиндриховице су, после Зејтинлика, највеће српско војничко гробље у Европи. Мада постоје и другачија мишљења: на Зејтинлику је сахрањено седам и по хиљада наших војника, а у Јиндриховицама, рачунајући и оне који још почивају у шуми 8.700.

Да ли ће борови и јеле, без своје кривице, да доврше оно што су Аустроугари започели пре скоро једног века.

Процењује се да овде почива више Срба него на Зејтинлику

ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ ЗАПАМТИЛО КОСОВО

Немачком инустријалцу, аристократи, игром случаја трансплатирано је срце Јована, Србина са Косова, а заједно са срцем, дошла су и сећања... 

Јохан је сазнао да му остаје свега два до три месеца живота, а пошто је био при крају списка за трансплантацију и није било шансе да га добије на време, кренуо је са својим пријатељем Хансом у провод, не би ли преостало време провео незаборавно. Прва дестинација био им је Рим, где су долетели приватним авионом и одсели у најскупљем апартману. Излазак у дискотеку звршио се тако што су их отела двојица Шиптара маскирана у трансвестите.

Пријатељи су се пробудили у једном подруму, везани, а отмичари су Јохану саопштили да ће његов откуп коштати пет милиона евра. Индустријалац је предложио да Хансу допусте да оде у Немачку, а кад се буде јавио са сигурног, он ће му дати даља упутства како да пребаци новац на рачун шиптарских криминалаца.

Међутим, када се Ханс јавио, Јохан му је рекао да не шаље откуп, већ да обавести полицију јер ће он ионако ускоро умрети, а отмичарима је дакле, безвредан. Међутим, добио је одговор који га је запрепастио: "Нисте, господине, безвредни, вреде ваша плућа, ваша јетра, ваше срце", на шта се Јохан најежио јер тако нешто није очекивао. Испоставило се да се ради о трговцима органима. Убрзо су га одвели у операциону салу и пресадили му срце, рекавши да откуп сада кошта пет милиона плус 120 хиљада евра, колика је цена операције. Уследио је опоравак. По повратку у Немачку платио је откуп и отишао код својих лекара који су рекли да је операција изванредно обављена. 
А онда... након извесног времана, почео је да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно. Тај звук довео би га до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе. Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи. Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец - два, постали ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом, који није био присталица Републике Косово. Са свима је у сну разговарао и разумео је српски језик. 
Трагом својих снова отишао је на Косово. С обзиром да није знао где се збивају његови снови, успео је да лоцира дешавање на основу појаве немачких војника на Косову. Успео је да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован "оперисан", односно кућу у којој су му вађени органи, док се није стигло до срца. Пажњу му је привукло ђубриште поред зграде на коме су се налазили шприцеви и амбалаже лекова који се користе при пресађивању органа. Све то је кришом снимио. Податке, прецизну скицу куће и њене координате у близини места Бурела је 2003. дао немачкој обавештајној служби.
И, као на филму, Јохан је усвојио Јовановог сина, али тек пошто је прешао у православну веру. При том је дечаковом ујаку обећао да му неће мењати име и презиме и да ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима... Тада је Јован "напустио" Јохана.
Невероватна, али истинита прича. Па ето, чудни су путеви Господњи...

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЕВРОПИ

ВИДОВДАН 1916. ГОДИНЕ

"Господо и пријатељи!

Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентеберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством, краљем Џорџем петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче, провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донешеног из разних крајева империје, у којој сунце не залази. Видио сам да је саграђен од гранита и мермера, које су испрали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм, с правом убраја у једно од архитектонских чуда света. 

Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану, у којој има један храм, и већи и лепши и вреднији и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је саздан од лобања и костију мога народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показивати. Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова, Србија лобањама и костима својим брани Европу, да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она, бела и црвена столећа, у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју! Када је Европа вршила смело кориговање и Богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно. Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју! Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године, Српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе. У то време, Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. 

Где су? Изгинули бранећи Европу! 

Сада је време да Европа врати тај дуг!

О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА СЕ НЕ УЧИ У ШКОЛИ

У својој новој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али деценијама заташкаване размере злочина над српским народом. 

Недавно објављена двотомна књига "Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године", професора др Смиље Аврамов, додатно ће "узнемирити" присталице о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима.

Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само грноцидом над Србима, већ и његовим прикривањем.

Открива имена земаља чије су обавештајне службе играле двоструке игре, оних које су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне учиниле.

У том контексту, др Аврамов види и нову подметачину која Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикрививања геноцида над собом.

- Пошто сам Српкиња која брани свој народ, а да би избегла сујективизме, за писање ове двотомне књиге користила  сам искључиво страна документа. Боравила сам у Војном архиву у Риму, Војном архиву у Фрајбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху.

Тамо сам пронашла оригиналне извештаје немачких и италијанских команданата који су злочине Хрвата над Србима описивали као најмонструозније злочине икада виђене у историји човечанства - каже др Аврамов.

И Хитлер побеснео

Прецизност са којом су немачки војници и официри извештавали о невиђеним злочинима Хрвата над Србима ме је згранула. Извештаји команданата фон Хостевала и Кешеа изазвали су бес и код Хитлера. Због тога је хитно позвао Павелића на посебан разговор. Имала сам у рукама тај запис. Хитлер није бирао речи, оптужио је Павелића да је због злочина над Србима кривац за њихову побуну, на тај начин је угрозио немачке освајачке планове на истоку.

            Откривајући јавности до данас непозната документа о неким догађајима, професорка Аврамов кроз њих објашњава позадину организованог прикривања геноцида над српским народом, али и његово заташкавање у самој Србији.

У спашавању Анте Павелића у мају 1945. године учествовале су енглеске обавештајне службе. Британски високи дипломата први се сео са Павелићем у Франкфурту. Британци су га пребацили у Ватикан,а Американци у Латинску Америку. Британци су спашавали овог злочинца и из разлога  што је Павелић био обавештајац британске М6 од 1926. године. То је био и после убиства краља Александра 1934. године у Марсеју.

М6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу - боље гроб него роб, а већ 1945. године ширила тезу о надуваним јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини.

- Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.

Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.
Преко пронађених докумената у страним архиваам, др Аврамов објашњава позадину приче да су управо Срби геноцидан народ, расисти и антисемити.

- Од доласка Сефарда на просторе Србије у 16. веку, Срби су били најискренији пријатељ Јеврејима. Први Јевреј у историји светског парламентаризма постао је крајем 19. века члан српског парламента. Јевреји су једино у српској војсци стизали до чина генерала.

Краљ Александар је још 1917. године подржао идеју стварања јеврејске државе и међу првим владарима потписао те године  "Балфурову декларацију".  Краљ Петар II 1941. године на путу за Енглеску, у Јерусалиму је оставио повећу своту новца и злата за спашавање Јевреја уСрбији. Бројни су примери где су српске породице спашавале јеврејске породице од 1941. до 1945. године.

Геноциди у 20. веку

Пошто сам обишла све велике стране институте, архиве, војне и државне, нигде нисам пронашла одељак - геноцид над Србима! А геноцид су вршили Бугари 1914. до 1918. на југоистоку Србије, Аустријанци и Немци у Мачви. Такође, од 1941. Немци у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Мађари у Срему и Бачкој, Хрвати у Хрватској, БиХ и Срему. Нестало је преко милион Срба у Првом светском рату и више од милион у Другом светском рату. Што је још горе, о тим геноцидима српска деца не уче у школама. Да је та "кухиња" веома јака и продорна осетили су на својој грбачи и Немци, открива др Аврамов.

- Користећи Хитлерове злочине, творци подметачина оптужили су Немце за стварање теорије о расизму, што није тачно. Теорија о расизму створена је у Енглеској, а потом и у Француској. А то је урађено да би се прикрило индиректно учешће Енглеске и САД у злочинима над Јеврејима.

Хитлер је дозволио да  800 Јевреја отплови у Америку, међутим, она их је вратила назад и сви су побијени у Аушвицу. Такође, Хитлер је предложио Енглезима и Американцма да иселе све Јевреје у њихове колоније, али је предлог одбијен.

Масовне егзекуције Срба: Панчево 1941. године

Те "кухиње" и данас функционишу, као што тврди и енглески историчар Полин Вуд.

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЛОШЕМ ОРЛУ

КРВАВЕ РУКЕ ЈУДЕ ИЗ РИМА

Јуда из Рима пружа нам своје крваве руке – и, чуди се што на њих пљујемо!

…А први је сахранио Југославију и забио нож улеђа свим њеним народима.
…Први је признао Косово и Метохију за шиптарску државу.
…Први је стао у заштиту прогонитеља и осудио жртве, када су Туђманове усташке фаланге протерале Србе из Хрватске.
…Први је пружио руку спаса усташким крвницима који су, ватиканским, „пацовским каналима“ бежали за Јужну Америку после Другог светског рата.

Јуда из Рима!
Ментор актуелног српског парламента и многих претходних лоповских режима у Србији…
…Није важно име (Војтила, Јозеф или Франческо),ни редослед римских бројева којима се,међусобно, обележавају као клонови.
Суштина је у томе да су сви они из исте штале духовног подземља – конклавизовани амбасадори Зла и свог палог бога, Луцифера!
Апаге сатанас!!!

…Никада није подигао свој ђавољи глас, (и боље што није, тешко оном кога сотона брани!), против спаљених и сатртих, разорених и срушених, опљачканих и девастираних православних храмова и цркава у држави Србији.
…И безброј, још,тога није урадио што је требао – а још више починио онога што није смео!
…Упркос свему, он хоће да се изљубимо – да се растанемо с мозгом и гласно викнемо: „…Пуј пике – не важи!“ Хоће, зликовац, да посети Београд, да се сјединимо, да сеистом (палом) богумолимо! И екуменизам, чак, нуди!
…Мало му је што у српској влади и српском парламенту има своје уходе и жбирове, мало му је што нас идеолошки и политички покрштава већ деценијама – том вукодлаку у зечјем крзну треба и„олтар“ Православне цркве.

Стравичан призор којем не треба коментар!

…Вук Драшковић је први на списку народних издајника којем ће народ судити за велеиздају земље!

…У историји Србије никада није било више „Драшковића“ него данас. И никада није било толико безочних политичара, него што их се накотило у овом бездушном веку, голих, (не)људских интереса.

…Србијо – овај несретни човек (на слици) твоја је судбина са длана коју су ти касетним бомбама урезали у душу!

…Србијо – овај човек раширених руку крвава је одмазда поражене Немачке у претходним ратовима, и ти то мораш знати!

…Србијо, рушевине у којима стоји овај очајник – твоја су будућност која те чека иза сваког чошка, на овом путу стрвинара који те воде у пакао „Ево Ропске Уније“.

…Србијо, веруј ми – ово се никада не би догодило да у твојем парламенту не седе љубитељи крваве америчке кухиње и гурмани „молитвеног сатанистичког доручка“ у вашингтонској јазбини.

…Србијо, зар ти морам још нешто рећи – кад порастеш, кашће ти се само!

…Србијо!

…Ако не осудиш њих – пресудићеш себи, својој деци и унуцима својим!

…Својим мртвим прецима – и, костима њиховим које се окрећу у гробу!!!

…Треба му српско признање да је он наш бог!
…Добиће га – кад мртво ждребе касом потрчи!

У Српској власти, овога часа, нема једног јединог људског бића које се човечно понаша – сви су издајници!

…Нико од њих, под милим Богом, не ради у интересу Срба, као матичног народа српске државе – Србије. Ви, који немате стида, можете само у лице да ме пљунете – то је једини ваш аргумент којег имате у својој поганој, алавој, чељусти!

…Можете да ме „пљуцнете“, јер ја имам лице за разлику од вас – и, имате где да ракнете своју отровну слину!
…А, поред чистог образа имам и још нешто – имам чврсти доказ да сам у праву када, све вас који владате Србијом (и вас који сте се пришљамчили том крду скаредних душа из гузоидних интереса) зовем – кукавним изродом!!!
…Ево мог аргумента!

Све српске власти које су протутњале српском политичком сценом у Србији, током минулих 15 година, биле су издајничке! Били су издајници и они који су и претходно владали Србијом, али сада ћу се фокусирати само за период у протеклој деценији и по. Застрашујуће је приметити да ниједна политичка гарнитура српских властодржаца није покренула наплату ратне штете од оних земаља које су атомском муницијом контаминирале државу Србију!

…Где су сада немачки „Зелени“, где је Јошка Фишер те злосмрдне швапске преваре?! Где су хрватски борци за околиш, где су „Невладине Организације“ ти „Нацистички Одреди“ за експлоатацију хаоса у малим и нејаким земљама?!
…Где су сада те „С(њ)оњаве Би Серке“ што нам стално серу по мозгу и души, где су да урликну тим својим ђаволским гласом – ћуте дроље о српском страдању!!!
…Где су глумци и писци Србије?!
…Где су певачи и сви ти „музиканти“, позоришта и „филхармоније“?!!
…Где су српски новинари аутоцензуре, да подврисну властима из чмара своје уплашене гузице?!
…Јесте – ја сам вулгаран, а ви сте фини!
…Јесте – ја сам неваспитан и очајан, за разлику од вас који сте учтиви и сретни са својим празним и уклетим животом биолошке ништарије!

„…Мајко, а где ћемо ми ноћас да спавамо“ ?!!!

…Где су српски професори, сви ти уметници српског народа и сав тај, декадентни, културни свет који се закључао у тај велеградски заход без прозора и канализације – у ту београдску спаваоницу своје дремљиве савести?!
…Где су студенти Србије, на којој години студија су издали своју младост – и кад су пре, већ, стигли да убију своју традиционалну елоквентност и ерудицију?!!
…О САНУ, тој (Српској Антинародној Ненаучној Установи) нећу ни да говорим!
…О политичкој жгадији примитивних и неваспитаних српских посланика, што деценијама паразитирају на леђима српског народа – не желим ни да бекнем!
…Зар само ја, из Франкфурта, треба да лајем на ове караване смрти што нам живот раскућују?!

Бомбардовање као савемени облик америчке психотерапије…

…Срам га било ко каже да Американци нису хумани!

…Овај призор најбоље показује њихову,витешку, вештину ратовања. Нису погодили највећу болницу у држави Србији (ВМА) – а могли су! Ко би их у томе спречио?!

…Можда НВО (невладине организације – пардон, „Нацистички Војни Одреди“ што бране права ратних злочинаца по Србији?!

…И ко сад може рећи да нам НАТО није пријатељ?!

…Маа, шта су за њих српска гробља и болнице – могли су све да нас сатру, само да су хтели!

…Зато, пријатељ остаје заувек пријатељ – зар не, о ти деминутиве од поганог Вука – Вучићу?!!!

…Благо нама с тобом – нећемо се још много наживети!

…Како је могуће да не осећате стид, кад сте већ рођени ко људска бића –ви, шегрти срамоте ове весљене?!
…Где су, сада, те интелектуалне мумије које на свакимизборима изврше пуч над нашим животом?!!

…Зашто ћуте, ћутолози ума – језик им отпо, дабогда?!! И рђа им никад с ума не отпала!

…С којим правом сте рођени народ препустили овом ужасном страдању, зар сте школовани зато да би уклето ћутали у име свих проклетих овога света!

…Зар сте по то отишли у Харвард и Оксфорд, на Јејл и Сорбону – да би „тетке своје заборавили код којих сте некада спавали“?!! И да би трговали костима својих, мртвих, предака?!!!
…Добро, де, не може се башрећи да сви умни ћуте!
…Права истина вели да има и оних који би нешто да кажу, али им је забрањен глас!
Паметни Срби су, данас, пометени под тепих. Сва разумна чељад пред зидом за „стрељање“–сви који мисле, извргнути су руглу и подсмеху! Отерани смо из медија! Истерани са свих радија, телевизија и новина. И што би наш драги, Чкаља, рекао: „…Нема нас, чак,ни у транзистору“!
…Докле, овако?!
…А, ђаво ће га знати – па, ваљда дотле док будемо могли трпети!
…Зато, по стоти пут питање – има ли Срба у Србији, Срби?!!
…Има ли нас, још – или смо баш сви, већ, прешли у католике?!!
…Нико да зине, нико да проговори о геноциду Америке, Немачке и Француске, Холандије и осталих кукавних народа овог примитивног „Злосвета“ – и,зашто је почињен геноцид над Србијом и Србима пре петнаест година?!!
…Зна ли неко?!!!
…Зар, само, зато што се Србија од усташког ножа бранила?!!
…Зар, само, због тога што је Туђман с говорнице у Загребу урлао:“…Драги моји Хрвати и Хрватице, овог рата не би било да ми то нисмо жељели“!!!
…Зар је то аргумент „међународне заједнице“, за бомбардовање Србије – „међународно“ се поклали и ви у својој кући, дабогда!!!

…Нико да каже да су ови што нас терају у ту „Европску Шталу Дивљака“ бацили на нас 37.000 касетних бомби!

…Нико да каже да су нам побили преко 3000 људи, које „ажурне“ српске саб(в)ласти још нису побројале. Њихова администрација се бави онима који нису платили струју и онима који се возе без карте у трамвају.

…Зашто нам не кажу да су ти новокомпоновани „Европски Неонацисти“ на српски народ бацили 10 тона радиоактивног уранијума којем је рок трајања 4,500.000.000 година. Да, добро сам написао и добро сте прочитали – осиромашеном уранијуму је потребно 4,5 милијарде година да изгуби своју радиоактивну моћ. То је енергент застрашујуће снаге, посебно за наш фелерични ум којим поимамо ову, своју, убогу, рахитичну ставрност.
…Срушили су нам преко 20 хиљада кућа, 40 мостова – и, још, толико оштетили.

…Током бомбардовања Србије рањено је око 13 хиљада људи. Разорена трећина енергетског система земље.
…Гађали су наше болнице!Деветнаест (19) болница је било на нишану њихових кукавичких пилота.
…Погодили су 18 дечјих вртића – то је био, заиста, изразито стратешки циљ за војску Шредерове и Меркелове дивизије сатанских скотова!
…За 78 дана пакла уништили су нам 470 км путева, разорили 600 км пруга – погодили хиљаду нациљаних мета!
…Извршили су око 2,5 хиљаде ваздушних удара. Имам податак (нећу рећи одакле, задржавам право на дискрецију), да су у тим, застрашујућим, ваздушним налетима најгори били француски пилоти. Француска авијација нас је највише надлетала и били су најупорнија ескадрила смрти. Французи су за време тог бомбардовања, убедљиво, остварили највећи број летова. А најкрволочнији су били Холанђани, они су зверски тукли – вез милости!!!
…Зашто ћутиш о томе, Вучићу – гњидо?!!! Чији ћеш ти бити премијер, тај ће пропишати материно млеко!
…Уништили су нам 70 школа, у децу су нам пуцали!
…Убили су малу Милицу Ракић, трогодишње дете у рођеној кући!
…Поред 20 хиљада срушених кућа, сравнили су са земљом још 25 хиљада других објеката.
…Испалили су око 450 хиљада пројектила, око хиљаду и по крстарећих ракета – а само на Косову и Метохију сасули преко 30 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом.
…Аллооо, љууудиии, овде је најмањи петоцифрени број – они не баратају с мањом цифром ужаса!
…Бомбардовали су нас са 1150 авиона!
…Имате ли ви представу о овим бројевима, ви проклети миротворци у миру – и бестијалне кукавице у рату?!!
…Број оболелих од рака 1990. године је био око 10 хиљада људи. Десет година касније попео се на, преко, 22.100 оболелих, а 2011. године – од рака,већ, болује преко 33 хиљаде људи у Србији.
…Ево, управо овог часа док ово пишем, (као у ружном филму), добијам податак да последњих месеци у Србији оболе од рака три детета недељно.
…А последња информација коју имам, и коју записујем накнадно, по већ завршеном тексту, јесте да је ситуација још страшнија. Како тренутно стоје ствари, свакога дана једно се дете смртно разболи.
…Значи, стигли смо дотле да свакога дана један дечији живот у Србији почиње да се гаси.
…А шта нас, тек, чека?!!
…“Председниче“, Николићу, зашто твоје „службе“ ћуте о броју, уранијом, контаминираних локација у Србији?!!
…Зашто се у Србији не врши тестирање подземних вода и вода за пиће?!
…Зашто не тражите помоћ од те ваше,јебене, „међународне заједнице“ – да нам помогне у чишћењу терена?!
…Зашто, гаде, не позовеш свог проклетог побратима Обаму, и потражиш помоћ од његових „цуцака рата“ да мало и они ваде кестење из ватре – да полижу шта су засрали! Зашто их не позовеш да обаве деконтаминацију загађене српске земље коју су отровали за векове векова?!! Уместо тога, народ те гледа како се грлиш са том проклетом накарадом која, у ствари, и нема никакву моћ. Сви сте ви само маскоте својих палих богова чији ће се лешеви, већ сутра, вући по ђубришту неуротичне историје!

Милица Ракић

1996 – 1999

…Милица Ракић, трогодишње дете коју су амерички бомбардери убили на ноши.

…Милица Ракић – то је жртва коју је Србија дала за још гору судбину која је чека, широм, раширених руку.

…Смрт Милице Ракић, рукопис је света који умире у злу – и печат овоземаљске силе која живот у корену затире.

…И што је још страшније, а о чему нико не говори – ова, савремена, Ватиканска инквизиција НАТО убила је још 700 „Милица Ракић“, још 700 деце током свог сатанистичког ритуала над државом Србијом.

…Починили су злочин над истом оном Библијом у коју се заклињу сви амерички председници – а коју, чак, ни Ватикан не признаје иако се на њу лажно позива.

…И то им је мало, па су сребрњацима Јудиним откупили регименту српских издајника која лаје за њих!

…Људски разум још не може да објасни како ти српски злотвори још слободно шетају улицом – сви ти Драшковићи, Чедисти, Чанковци, Шу(н)тановци и читава ергела проклетих?!!

…У име којег то „слободног света“ овај чопор људских лешинара не одговара за своја кривоклетства?!!

…Нее, ми не можемо заједно живети под истим Сунцем– или ћемо судити ми њима, или ће они затрти нас!

Милица Ракић
1996 – 1999
…Милица Ракић, трогодишње дете коју су амерички бомбардери убили на ноши.
…Милица Ракић – то је жртва коју је Србија дала за још гору судбину која је чека, широм, раширених руку.
…Смрт Милице Ракић, рукопис је света који умире у злу – и печат овоземаљске силе која живот у корену затире.
…И што је још страшније, а о чему нико не говори – ова, савремена, Ватиканска инквизиција НАТО убила је још 700 „Милица Ракић“, још 700 деце током свог сатанистичког ритуала над државом Србијом.
…Починили су злочин над истом оном Библијом у коју се заклињу сви амерички председници – а коју, чак, ни Ватикан не признаје иако се на њу лажно позива.
…И то им је мало, па су сребрњацима Јудиним откупили регименту српских издајника која лаје за њих!
…Људски разум још не може да објасни како ти српски злотвори још слободно шетају улицом – сви ти Драшковићи, Чедисти, Чанковци, Шу(н)тановци и читава ергела проклетих?!!
…У име којег то „слободног света“ овај чопор људских лешинара не одговара за своја кривоклетства?!!
…Нее, ми не можемо заједно живети под истим Сунцем– или ћемо судити ми њима, или ће они затрти нас!
Могао бих о овој теми да „лајем“ до судњег дана и олајао вас не би!
…Могао бих до бесвести да прозивам српске издајнике свих фела и њихове мецене које их плаћају за злочин над властитим народом.
…Ее, паа, нису ни фашисти више оно што су некад били – и они су нешто научили од своје зликовачке прошлости, и извукли поуке из свог сабласног пораза!
…И нема шта да им се приговори – научиле знање, утваре!
…Све је исто као некад – смо се наши џелати другачије зову, и жртве њихове неким се другим именима потписују!
Текст којег у овом часу приводим крају ни у најлуђој машти не може да се заврши на овоме месту, али ја ћу на њега ипак ставити тачку. Неисцрпна је тема српског народног страдања од руке издајника својих и злочиначког ума стратега њихових, који упорно са Запада гасе сунце на Истоку.
…Искрено жалим што немам Бога за ујака да сав тај, ђавољи, накот налупам!
…Али, нисам ни ја „жир“ без корена – у моју башту дивље свиње не улазе!
…Ја, на жалост, не могу да променим историју – али могу, бар, ући у сутрашњи дан ко човек!
…И, могу се не стидети своје животне прошлости – зар је мало то, данас?!!
…Биће ми драго ако ће ме неко, људски, разумети!
…И, заболеће ме длака на врху лакта од лавежа сваке будале која ће после овог текста писати свој свињски коментар осуде, овде изнетог!
…Мени је, заправо, у овом часу најважније да говор моје душе допре до оних који више нису са нама – до оних које је „Милосрдни анђео“ ватиканских сатаниста, из скоро свих европских престоница, у црно завио!
…Мени је важно да ме, сада, чују мртви! Живи су ионако, већ, постали глуви за сваку људску реч!
…И важно ми је да ме чује Милица Ракић и све оне душе које су продали Разсрби, а откупио Рим!
…Важно ми је, да у овом часу, проговоре кроз мене све њихове сени – и да им покушам рећи како се помало стидим што сам још жив!
У овој вукојебини света, изгледа, још само гадови живе!!!
…И молим те, Боже – нека се све што сам овде рекао и написао претвори у један, велики, минут ћутања…!

Франкфурт; на дан Светог Алексија Човека Божијег, 30. март. 2014.

Томислав Црнојевић

Хвала господине Томиславе Црнојевићу