Заробљени су и затворени у кулу Небојша. Игуман Пајсије је, за пример, набоден на колац, а млади Авакум, кога су Турци због његове лепоте, упорно наговарали да се потурчи, то је упорно одбијао.
Од свих затвореника које су Турци похватали у Хаџи-Продановој буни, највише их је занимао млади и неустрашиви ђакон Авакум. Задивљени његовом лепотом и младошћу, на све начине су покушали да га потурче и оставе у животу. Без успеха! Презревши свој овоземаљски живот одговарао је молитвом Христу. Идући ка месту погубљења и носећи на леђима колац на који ће бити жив набоден целим путем је певао:"Нема вере боље од Хришћанске!
Срб је Христов, радује се смрти;
Страшни Божји суд и Турке чека,
Па ви чинте што је вама драго!
И тако се мора мрети!"
За Авакумом је ишла и његова болом утучена мајка Божана, плачући и полугласно га молећи да се потурчи. Без успеха!
По предању, видећи веру његову непоколебљиву, заповедник Београда Сулејман-паша је наредио џелату да Авакума брзо убије, како се на коцу не би дуго мучио.
И тако, ујутро крваво сунце обасја ђакона Авакума на коцу, усправљеном међу осталим мученицима, поред пута од Стамбол-капије ка Теразијама.
Нема коментара:
Постави коментар