У Првом светском рату Београд је октобра 1915. засут са 30.000 топовских граната.
Највећа разарања је донело бомбардовање нацистичке авијације, 6. априла 1941, које је означило почетак Хитлеровог напада на Југославију у Другом светском рату. У операцији Страшни суд погинуло је близу 4.000 Београђана, а рушењем Народне библиотеке, са којом је нестало и мноштво вредних средњовековних рукописа, нанета је непроцењива штета. Ако се од Немаца нешто тако и могло очекивати, до данас су остали неразјашњени мотиви савезничког бомбардовања Београда, изведеног у четири наврата – од априла до септембра 1944. Први напад англо-америчких авиона био је на Васкрс, 16. и 17. априла. Жртве су такође биле бројне, а бомбардовани су и други градови у Србији.
Последње разарање из ваздуха Београд и његови становници, као и житељи целе Србије, доживели су недавно – трагови бомбардовања НАТО-авијације, које је трајало од марта до јуна 1999, и данас су видљиви у Београду. Као и 1944. по Србији су и тада налажене неексплодиране бомбе са натписом "СрећанУскрс".
И ето, и без неког посебног разлога, морамо да се сетимо које су све земље учествовале у овој последњој агресији 1999. године и злочину против мира у организацији светског полицајца НАТО пакта. То су Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Грчка, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португал, Луксембург и Сједињене Америчке Државе.
Нема коментара:
Постави коментар