ПИТЕР ХАНДКЕ: НИСАМ БИО НИЧИЈА ЖРТВА, СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА

Хандке је један од најзначајнијих савремених писаца немачког језика, који је бранио достојанство српског народа изношењем истина о његовом страдању током протеклог грађанског рата у Југославији, чиме је показао и доказао да је његово укупно књижевно стваралаштво увек било засновано на непролазним моралним вредностима 

Петер Хандке је аустријски књижевник, одавно везан пријатељством са Србима. Са пута у ратом захваћену Босну донео је жестоко оспоравани есеј „Правда за Србију“, у ком се залагао за објективан приступ западних земаља и против сваљивања кривице само на српску страну. Након тога, Хандке је „преко ноћи“ прогнан из глобалне интелектуалне заједнице у екскомуникацију у којој се до данас налази. После првог есеја следила су даља дела на ту тему.
1999. са почетком бомбардовање Југославије, Хандке је дошао у Србију. У знак протеста вратио Бихнерову награду и ишчланио се из Католичке цркве. Од немачког министра Рудолфа Шарпинга је захтевао да му врати све његове књиге. Хандкеови есеји о Србији спадају међу најтемељније и најсадржајније критике медија писане последњих година. Србија је за њега само метафора, повод за његове литерарне и филозофске расправе о „дереализацији света“. За разлику од његових колега и непријатеља, који су окренули леђа Балкану, Хандке је остао доследан Србији као кључној метафори за искривљавање истине кроз медије.
Хандке је добитник свих најважнијих књижевних награда осим Нобелове и на питање новинара да ли његово „србовање“ може имати везе са тим, одговорио је:"Зар је нисам ја добио? Штета! Предвиђам да ће следећу Нобелову награду за књижевност добити Лео Меси! Зар није онај Ахтисари, тај дивни анђео, добио награду за мир..."