БРАНКО МИЉКОВИЋ "УБИ МЕ ПРЕЈАКА РЕЧ"

"Уби ме прејака реч" Бранка Миљковића је најцитиранији стих у историји српског песништва.



Класик српске књижњвности дуго је повод ванкњижевних расправа. Његов нагли одлазак никада није до краја разрешен. Када су га једном питали када се највише уплашио, Бранко Миљковић је одговорио: "Само једном, када ми се учинило да више нећу написати ниједну песму". То је био одговор песника чија је поезија остала у сенци мистериозне смрти. Јер, и сада, пола века након што су Бранка пронашли обешеног на периферији Загреба, не престају расправе око тога да ли је убијен или је сам решио да оде. А тек понеки стих буде цитиран.



ЕПИТАФ
Уби ме прејака реч

ЦВЕТ
Ево цвета довољно смелог да мирише
На празном месту и у успомени

ПЕСМА
Варка продре у реч
Ватра достојна пролећа

СПАВАЧИ
Будан ја крадем оно што они сањају

ПЕСМА ЗА МОЈ 27. РОЂЕНДАН
Више ми нису потребне речи, треба ми време...