ХИЛАНДАР - ЦЕНТАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ДУХОВНОСТИ

Хиландар је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске, државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. 

Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је окружен бедемима високим и до 30 метара. Поред велике, главне цркве ту је и дванаест параклиса-малих црквица, односно капела. Манастир је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос, а обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године. 1199. године у њему је и умро Стефан Немања. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, а у току је обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака. Никако се не сме заборавити икона Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе у Хиландару и најзначајније иконе српског народа, која по предању припада реду нерукотворених икона или оних икона које је иконописао апостол и јеванђелист Лука, први сликар хришћанства. На њеној другој страни је насликан Свети Никола.  

 Манастирска библиотека садржи 800 руком писаних и 7000  штампаних рукописа. Иконе у олтару су сликане 1623. године. Поред свег блага, у манастиру се налазе и два крста направљена од светог крста (крста на коме је умро Христ), делови трнове круне и трске, још неколико са драгим камењем, сјајне минијатурне иконе, заставе краљева, колекције златника, историјских докумената и много другог. Хиландар има највећи број чудотворних икона, не само на Светој Гори него и у целом хришћанском свету.
У близини Хиландара, рестаурира се манастир Св. Василија, и кад буде завршена рестаурација, део монаха прећи ће из Хиландара у нови манастир. Тада ће постојати два српска манастира на Светој Гори. Поред тога, позната је и испосница Светог Саве у Кареји у којој се налази само отац Симеон, а у њој се налази икона Млекопитатељнице, једине иконе на којој пресвета Богородица доји малог Исуса.
Интересантно је да се у манастиру Хиландар замонашио један Немац који је примио православну веру и након неког времена је добио послушање да борави у кући на обали мора. Захваљујући његовим пријатељима из Немачке који су му слали донације, успео је да од трошне куће направи репрезентативан објекат, велику камену кућу у којој живи сам. То је његова келија.
Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.