НА ДРИНИ ЋУПРИЈА

Стари мост у Вишеграду, градићу на граници Републике Српске и Србије, налази се на УНЕСКО-листи светске баштине, а такође је и на листи 100 најугроженијих споменика на свету. 

На Дрини ћуприја, Стари мост у Вишеграду, задужбина је Мехмед-паше Соколовића, турског везира рођеног 1505. у селу Соколовићи, у близини Вишеграда под именом Бајо Соколовић. Мост је зидан у другој половини XVI века а градитељ је био Коџа Мимар Синан, најчувенији архитекта тог доба. Саграђен је на „цариградској џади“, путу који је повезивао Босну са центром турског царства, Истанбулом, Цариградом. Мост на средини има проширење (софа капија), данас познато састајалиште Вишеграђана. У турско време ту је стајала кула у којој се налазило неколико малих топова званих шибе.

У манастиру Пива (Црна Гора) налази се фреска на којој је приказан Мехмед-паша Соколовић. То је јединствен пример да је један муслиман у турској ношњи приказан у српском манастиру и то је потврда великог значаја овог турског државника, пореклом Србина, за целу Србију.

"На Дрини ћуприја"  је и роман за који је писац Иво Андрић 1961. добио Нобелову награду. Роман приповеда о грађењу каменог моста преко Дрине у босанском Вишеграду и главни јунак није човек већ овај мост, чију историју писац прати кроз 400 година, током којих се разни људи чије су судбине везане за овај мост (градитељи, рушитељи, пролазници) појављују и нестају. Тај камени мост, ћуприја на Дрини, насупрот пролазности људског живота, за писца је симбол трајања и вечности.