Храм Светог Саве на Врачару, посвећен оснивачу Српске православне цркве, спада у ред најмонументалнијих сакралних објеката на целој планети. Саграђен је на месту на ком је наводно 1595. године турски Синан паша спалио мошти највећег српског светитеља.
Градња храма отпочела је крајем XIX века, 300 година након овог историјског догађаја. Тада су настале и прве скице будуће цркве. Балкански ратови и I светски рат прекинули су све акције око подизања Светосавске цркве, и тек 1926. године, поново је расписан конкурс за пројекат. Дефинитивни план будуће цркве, по узору на цариградску Свету Софију, потписују архитекти Богдан Несторовић и Александар Дероко. Почиње изградња а темељи су свечано освећени 10. маја 1936. године.
Радови су поново прекинути због избијања II светског рата и бомбардовања Београда и нису настављени ни након његовог завршетка јер је наступило време Титове комунистичке Југославије. 1958. године, Патријарх Герман обнавља идеју о наставку изградње и након 88 захтева упућених властима, коначно одобрење се издаје тек 1984. године. Наредне године почиње последња фаза у историји градње, финансирана добровољним прилозима Срба и православних верника из земље и иностранства. До 2009. године сви спољни радови су завршени. Резултат је велелепни храм који је заувек променио слику Београда - доминира читавим врачарским платоом и види се из готово свих делова града.
Димензије цркве су импозантне - дужина у правцу исток-запад је 91 метар, ширина у правцу север-југ је 81 метар, висина зидова је 40 метара док се купола налази на висини од 70 метара.
Пречник куполе је 34 метра, тешка је око 4.000 тона и било је потребно четрдесет дана да се комплетно довршена, са позлаћеним крстом висине преко 10 метара на врху, подигне и постави на зидове. На мањим куполама и кровним конструкцијама налази се још 18 позлаћених крстова и укупно 49 звона у звоницима. У току су радови на унутрашњој декорацији цркве: стубова, галерија, прозора... Предвиђено је да сви зидови буду прекривени мозаицима. У главној куполи налазиће се монументална представа Христа Пантократора. О димензијама композиције сведочи податак да ће само очи на Христовом лицу имати ширину од 4 метра.
Површина основе износи скоро 3.500 м2, површина галерија је око 1.500 м2 док се у подземном нивоу налази крипта површине 1.800 м2. Само наос цркве који се простире на површини од 2.100 м2 може да прими од 6.500 до 7.000 верника.
У непосредној близини Храма налази се мала црква Светог Саве подигнута 1935. године као и велики парохијски дом изграђен упоредо са Храмом.
Градња храма отпочела је крајем XIX века, 300 година након овог историјског догађаја. Тада су настале и прве скице будуће цркве. Балкански ратови и I светски рат прекинули су све акције око подизања Светосавске цркве, и тек 1926. године, поново је расписан конкурс за пројекат. Дефинитивни план будуће цркве, по узору на цариградску Свету Софију, потписују архитекти Богдан Несторовић и Александар Дероко. Почиње изградња а темељи су свечано освећени 10. маја 1936. године.
Радови су поново прекинути због избијања II светског рата и бомбардовања Београда и нису настављени ни након његовог завршетка јер је наступило време Титове комунистичке Југославије. 1958. године, Патријарх Герман обнавља идеју о наставку изградње и након 88 захтева упућених властима, коначно одобрење се издаје тек 1984. године. Наредне године почиње последња фаза у историји градње, финансирана добровољним прилозима Срба и православних верника из земље и иностранства. До 2009. године сви спољни радови су завршени. Резултат је велелепни храм који је заувек променио слику Београда - доминира читавим врачарским платоом и види се из готово свих делова града.
Димензије цркве су импозантне - дужина у правцу исток-запад је 91 метар, ширина у правцу север-југ је 81 метар, висина зидова је 40 метара док се купола налази на висини од 70 метара.
Пречник куполе је 34 метра, тешка је око 4.000 тона и било је потребно четрдесет дана да се комплетно довршена, са позлаћеним крстом висине преко 10 метара на врху, подигне и постави на зидове. На мањим куполама и кровним конструкцијама налази се још 18 позлаћених крстова и укупно 49 звона у звоницима. У току су радови на унутрашњој декорацији цркве: стубова, галерија, прозора... Предвиђено је да сви зидови буду прекривени мозаицима. У главној куполи налазиће се монументална представа Христа Пантократора. О димензијама композиције сведочи податак да ће само очи на Христовом лицу имати ширину од 4 метра.
Површина основе износи скоро 3.500 м2, површина галерија је око 1.500 м2 док се у подземном нивоу налази крипта површине 1.800 м2. Само наос цркве који се простире на површини од 2.100 м2 може да прими од 6.500 до 7.000 верника.
У непосредној близини Храма налази се мала црква Светог Саве подигнута 1935. године као и велики парохијски дом изграђен упоредо са Храмом.
Нема коментара:
Постави коментар