САБОРНА ЦРКВА У БЕОГРАДУ

СВРСТАВА СЕ У РЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЦРКВЕНИХ, ИСТОРИЈСКИХ 

И КУЛТУРНИХ СПОМЕНИКА СРПСКОГ НАРОДА

Први подаци о Саборној цркви на њеној садашњој локацији потичу из XVI века. Сачињавали су их углавном путописи из XVI-XVIII века који су доста опширно писали о постојању и изгледу храма Св. Архангела Михаила. Најдрагоценије податке нам пружа протестантски свештеник Герлах у свом дневнику из 1573. године.  

Саборна црква је велелепна грађевина чији темељи постоје вековима. Мењала је свој облик, али не и намену - да окупи вернике, српски народ, у своје окриље. Рушена је и поново подизана. Разорена је и почетком XVIII века у турско-аустријским сукобима, због чега су Срби морали да користе јадну мању цркву у вароши. С обзиром на то да аустријске власти нису благонаклоно гледале на настојања српске цркве да обнови своје порушене храмове, напротив, изричито су то забрањивале, српска црква се на челу са митрополитом Мојсијем Петровићем обратила за помоћ руском цару Петру Великом 1718. године.

Данашња Саборна црква је грађена од 1837. до 1845. године по налогу кнеза Милоша Обреновића. Посвећена је арханђелу Михаилу, крсној слави кнеза Милоша и његова је задужбина. Црква је грађена у стилу класицизма са елементима необарока а унутрашњост је богато украшена. Посебну вредност представља црквена ризница. У цркви се налазе мошти светог деспота Стефана Штиљановића, део моштију кнеза Лазара, честице моштију светог Јована Шангајског као и гробнице црквених поглавара и српских владара из династије Обреновић (Милоша, Михаила и Милана). Глава вожда Карађорђа је до 1819, када је извађена и пренесена у Тополу била сахрањена у јужном делу порте. Испред главног портала, сахрањена су два великана српске културе: Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић.

Важно је поменути да се у Саборној цркви налази Чудотворна икона Богородице Београдске.