Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), војни логор са стационираном римском VII легијом Клаудија - Legio VIIClaudia Pia Fidelis у периоду од 1. до 4. века нове ере, који је коришћен као прелазни део између Запада и Истока.
Ископине још једном потврђују да су Римљани знали да уживају, и то се види на сваком кораку. Имали су путеве, аквадукт, терме, подно и зидно грејање, библиотеку у римском купатилу, поштанску службу - све што је одлика и данашњег модерног друштва. Ту се, између осталих значајних грађевина налази маузолеј у чијем средишњем делу је гробница. Покојник је био спаљен на лицу места и на том месту је израђена посебна дрвена конструкција која је носила тело покојника. Веома је интересантно да је после сахране и набаченог танког слоја земље, цео простор затворен каменом и веома обогаћеним кречним малтером. Овај начин сахрањивања познат из литературе као bustum, веома ретко се налази. Поготово је изузетан када постоји маузолеј. Личност која је сахрањена на овом месту изазива посебно интересовање. Са сигурношћу може да се каже да је то неко ко је у римској хијерархији заузимао изузетно високо место.
У изузетно богатом фундусу налаза са Виминацијума посебно место заузима откриће фреско-осликаних касноантичких гробница, а откривено их је више од 13.500.
За време владавине цара Хадријана, Виминацијум постаје центар римске провинције Горње Мезије, која је територијално обухватала данашњу Србију. Опљачкан и уништен средином V века у најезди Хуна, Виминацијум је остао заборављен под земљом, као Помпеји. Та аналогија, али и чињеница да остаци римског града и војног логора Виминацијум представљају светски културни и историјски драгуљ, разлог су што је Виминацијум добио назив "Балкански Помпеји".
Вика је скелет најстаријег мамута пронађеног у Европи
Нема коментара:
Постави коментар