Александар Гјељевич Дугин је доктор политичких наука, философ, публициста, оснивач Покрета неоевроазијства, творац савремене руске геополитичке школе. Припада православној старообредној Цркви која је у јединству са Руском православном Црквом. Рођен је 07.јануара 1962. године, на православни Божић, у Москви. Политички се активирао 1994. године у "Покрету нове деснице", затим је са Едуардом Лимоновим основао Национал-бољшевичку партију, а од 2001. године је лидер политичког покрета "Евроазија".
Говори девет језика, између осталог француски, шпански, енглески, немачки и арапски.
Дугин перманентно прати збивања у Србији и објављује о томе своја мишљења на сајту Покрета "Евроазија" http://www.evrazia.org/.
Предговор за српско издање књиге „Основи геополитике“
Ја јако волим Србију. То признање није пука формалност, то је унутрашња дубоко искрена радост помешана са болом и сузама; тако се воли само оно што се истински воли. Не могу да сталожено и без суза пишем или говорим о српској држави и српском народу, о српској земљи и српској геополитици. Скоро о свему могу да говорим сталожено и без суза, само о томе не. Ваш песник је писао: „Ја ћу дати живот, Отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем…” И ја то знам, продорно, суво као лица српских сељака, љуто као укус шљивовице, ватрено као поглед српске њиве…
Сматрам да је средиште света у Србији. Тајно срце планете је негде код вас; ви га чувате, схватате колико би коштало да га изгубите, крварите, гледате у празно, трљате руке и чувате…
Геополитика је сувопарна наука, оперише с реалностима лишеним поезије. Али и с те стратешке тачке гледишта стожерност Србије, њена средишњост, њена јединственост међу народима Балкана избија са свом очигледношћу.
Ко контролише Србију,
контролише Балкан; ко контролише Балкан, контролише огроман медитерански
стратешки регион. То је геополитички аксиом за који Срби тако скупо
плаћају у својој историји.
Говори девет језика, између осталог француски, шпански, енглески, немачки и арапски.
Дугин перманентно прати збивања у Србији и објављује о томе своја мишљења на сајту Покрета "Евроазија" http://www.evrazia.org/.
Предговор за српско издање књиге „Основи геополитике“
Ја јако волим Србију. То признање није пука формалност, то је унутрашња дубоко искрена радост помешана са болом и сузама; тако се воли само оно што се истински воли. Не могу да сталожено и без суза пишем или говорим о српској држави и српском народу, о српској земљи и српској геополитици. Скоро о свему могу да говорим сталожено и без суза, само о томе не. Ваш песник је писао: „Ја ћу дати живот, Отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем…” И ја то знам, продорно, суво као лица српских сељака, љуто као укус шљивовице, ватрено као поглед српске њиве…
Сматрам да је средиште света у Србији. Тајно срце планете је негде код вас; ви га чувате, схватате колико би коштало да га изгубите, крварите, гледате у празно, трљате руке и чувате…
Геополитика је сувопарна наука, оперише с реалностима лишеним поезије. Али и с те стратешке тачке гледишта стожерност Србије, њена средишњост, њена јединственост међу народима Балкана избија са свом очигледношћу.
Нема коментара:
Постави коментар