"Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста."
Лоренс Иглбергер (Бивши државни секретар САД):
"Срби нису нарочито паметни"...
"Српска деца се више неће смејати"
Клаус Кинкел (Немачки секретар иностраних послова, изјава 27. маја 1992.):
"Србе треба бацити на колена"
Маргарет Тачер (Бивши премијер Велике Британије, Њујорк тајмс, 4. маја 1994.):
"Зауставите Србе. Одмах. Заувек."
Јосиф Бродски (Руски јеврејски песник - дисидент, нобеловац, у дневнику Интернешнел хералд трибјун, 5. августа 1993.):
"Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарације."
(расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал Плус француске ТВ, емисија "Хоризонти" априла 1999.):
"НАТО - разсрбљавач" (ДЕСЕРБИЗАТОР)
Ричард Холбрук (Клинтонов емисар у Југославији, Њујоркер, 6. новембра 1995.):
"Срби су злочиначке сероње"
Тони Блер (Британски премијер, током НАТО агресије на Србију 1999.):
"Рат против Србије није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла. Између цивилизације и варварства."
Џејми Шеј (Бивши потпарол НАТО, марта 1999.):
"Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити."
Томислав Мерчеп (Говор на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал трибјун, новембра 1995.):
"На несрећу, нисам побио све Србе"
Ролф-Дитер Клуге (Директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибигену, 1997.):
"Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије"
Сер Питер Јустинов (Глумац, амбасадор Унеска, Европљанин, 10. јуна 1993.):
"Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простатлуку... Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу."
Додајем коментаре у своје лично име:
неке личности са овог кратког списка, а списак је много дужи, биће још прилике да читате и да се замислите, не над судбином Срба, ми свој крст носимо и тако ће довека бити. Да се замислите ко вас води и где вас води. Неке изјаве су инфантилне и прилично приземне (Жак Ширак, Тони Блер, Ролф-Дитер Клуге); неке су претеће јер је моћ господарила умом (Лоренс Иглбергер, Клаус Кинкел, Џејми Ше); неко лупета (Јосиф Бродски), тек да нешто каже, али не по правди и звању - човек је Нобеловац, али шта друго очекивати од руско-јеврејског песника-дисидента; неко је показао крајњи домет своје интелигенције (Ричард Холбрук); неки коментари нас, на жалост, уопште не чуде (Томислав Мерчеп); некоме лупетање може да се оправда сенилношћу мада је и тако дотични сер простак (Сер Питер Јустинов); некоме не желим да почива у миру (Маргарет Тачер); али некоме апсолутно није дозвољена не само таква изјава него и сама помисао (папа Јован Павле Други).
Нема коментара:
Постави коментар