Небеске столице или Црквина је археолошки локалитет из позноантичког и ранохришћанског периода, који се налази испод истоименог узвишења, под самим Панчићевим врхом на Копаонику. То је уствари група стена са којих се пружа поглед ка долини Ибра и Косову а назив им је 1895. године дао Живојин Мишић.
Током истраживања започетих 1998.године, откривени су остаци грађевина и репрезентативне базилике специфичне основе, у чијој унутрашњости је откривен ранохришћански мозаик.
Базилика на Небеским столицама је направљена истовремено тј. није грађена из више фаза, и прављена је од ломљеног и тесаног камена који је везиван кречним малтером, а сам терен је утицао на њену градњу, пошто су у њој уочљиви делови стена које су се пре градње налазиле на том простору. Њена унутрашњост је била украшена фрескосликарством и мозаиком на патосу, што сведочи о њеном репрезентативном изгледу. Данас су од базилике опстали темељи и приземни део зида, који су након откопавања конзервирани.
Патос базилике био је прекривен сложеним мозаиком рађеним у opus tesselatum техници, од кога је сачуван само периферни сегмент. Сматра се да је централни део мозаика представљала нека сложена композиција, око које се простирао оквир (фриз) подељен у мање сегменте украшене зооморфним и геометријским представама, међу којима је и представа птице, која је имала своју симболичку вредност везану за духовни свет у ранохришћанским приказима. На основу очуваног фрагмента, настанак мозаика, а самим тим и целе базилике смешта се у крај V или VI век.
Сам откривени фрагмент је пронађен у веома лошем стању, како због времена, тако и због ватре којој је био изложен у једном периоду своје историје. Током археолошких радова, он је склоњен са локалитета и пренет на конзервацију, а планирано је да се његова копија касније постави на његовом месту.
Током истраживања започетих 1998.године, откривени су остаци грађевина и репрезентативне базилике специфичне основе, у чијој унутрашњости је откривен ранохришћански мозаик.
Базилика на Небеским столицама је направљена истовремено тј. није грађена из више фаза, и прављена је од ломљеног и тесаног камена који је везиван кречним малтером, а сам терен је утицао на њену градњу, пошто су у њој уочљиви делови стена које су се пре градње налазиле на том простору. Њена унутрашњост је била украшена фрескосликарством и мозаиком на патосу, што сведочи о њеном репрезентативном изгледу. Данас су од базилике опстали темељи и приземни део зида, који су након откопавања конзервирани.
Патос базилике био је прекривен сложеним мозаиком рађеним у opus tesselatum техници, од кога је сачуван само периферни сегмент. Сматра се да је централни део мозаика представљала нека сложена композиција, око које се простирао оквир (фриз) подељен у мање сегменте украшене зооморфним и геометријским представама, међу којима је и представа птице, која је имала своју симболичку вредност везану за духовни свет у ранохришћанским приказима. На основу очуваног фрагмента, настанак мозаика, а самим тим и целе базилике смешта се у крај V или VI век.
Сам откривени фрагмент је пронађен у веома лошем стању, како због времена, тако и због ватре којој је био изложен у једном периоду своје историје. Током археолошких радова, он је склоњен са локалитета и пренет на конзервацију, а планирано је да се његова копија касније постави на његовом месту.
Нема коментара:
Постави коментар